Пред вама је пратећи текст нашој емисији на Јутјубу „ГЕОЛОГИЈА потврђује наше ПАНОНСКО МОРЕ“. У емисији смо се бавили питањем некадашњег изгледа простора кроз који данас протиче Велика Морава, ослањајући се на геолошка истраживања од пре више од једног века која су потвдила нашу историјску реконструкцију. Посебну пажњу посветили смо геолошкој потврди превлаке на месту Багрдана која је одвајала Панонско море и каскадна језера у току Мораве.
У овом тексту доносимо додатне податке, цитате и изворе који због ограниченог трајања емисије нису могли бити детаљније представљени. Емисију можете погледати на следећој вези:
Док смо на терену снимали причу о Превлаци код Багрдана и различитим нивоима Панонског мора и језера на току Мораве, помислили смо да ћемо можда једног дана добити и геолошку потврду за то. Тада нисмо ни слутили шта ћемо убрзо пронаћи. Све оно што смо кроз историјске изворе претпоставили, геологија је, испоставило се, потврдила у радовима Јована Цвијића.
Да кренемо редом. Наишли смо на причу о Пра-Кубршници, претечи Кубршнице, мале реке која се данас улива у Јасеницу, а која се према реконструкцијама геолога, некада уливала у Панонско море. Трагом те информације дошли смо и до књиге Раденка Лазаревића „Азањска фосилна долина“, а затим и до његовог рада под насловом „Слив Језаве, Раље и Коњске реке“. У овом раду је цитиран Јован Цвијић, а тај цитат говори много:
„Пре настанка Мораве један залив Панонског Мора допирао је на југ до Багрданске клисуре, док су јужно постојала фосилна језера (између Багрдана и Сталаћа, Нишко, и др.) која су вероватно била у вези. За језеро између Багрдана и Сталаћа, претпоставља се да је могло бити и део моравског залива. У овом заливу су изграђене површи: пиносавска од 210–230 м и београдска од 140–160 м. Оне су чак уцртане у Багрданској клисури, која је састављена од кристаластих стена.“
Нажалост научно дело из ког је цитат није лако доступно, чак ни Народна библиотека нема ниједан примерак. У питању је рад под називом „Језерска пластика Шумадије“ објављена као сепарат издања Глас СКА LXXIX из 1909 године. За сада и даље трагамо за њим, а у међувремену нашли смо још један Цвијићев текст на сличну тему.
Доктор Д. Б. Тодоровић у Гласнику министарства пољопривреде, шумарства и вода из 1930 пише рад под насловом „Педолошко пољопривредне особине Моравске долине“ и у њему каже како не постоји научни рад који објашњава порекло Моравске долине, осим записника са седнице Географског семинара из 1903 на коме је Јован Цвијић одржао предавање на ту тему. Уз одобрење Географског завода Тодоровић је цитирао овај драгоцени рад Јована Цвијића у целости. Ми га овде прилажено у целини:
CV Седница Географског Семинара, одржана 23-Х. 1903 г.
Присутни: г. г. Др. Јов. Цвијић, Емило Цветић, Риста Николић, Радоје Дединац; слушаоци: Јефто Дедијер, Вера Богдановићева, Зорка Дединчева, Божица Јовановићева, Загорка Јовановићева, Зорка Тодоровићева, Василије Марковић, Стеван Симић, Никола Радивојевић.
Г. Др. Ј. Цвијић говори о клисурама (сутескама) на Морави и то: о Багрданској, Сталаћској, Курвинградској и Грделичкој.
,,То су четири клисуре на Морави. Остали делови Моравине долине су пространа проширења. Клисуре су издубљене у кристаластим шкриљцима и то на ивици кристаласте масе, коју је Морава усекла и ако је имала згоднији пролаз за свој ток, јер је ниско земљиште с десне стране и ниже и састављено из мекших терцијарних слојева. Тако се Морава код Багрдана, где је Багрданска Сутеска, усекла у кристаласто, тврђе земљиште. Источно је од Мораве много ниже земљиште, састављено из меких терцијарних слојева које је Морава могла употребити. У тој је сутесци ниво Мораве 85—90 м. Околна су брда 260—300 м висока, потпуно уравњена; земљиште је део пенеплена. С десне стране земљиште је ниже, састављено из хоризонталних неогених слојева и висина је 200—250 м.
Такав је случај и код Сталаћске Клисуре. To је права клисура и већа од Багрданске Сутеске. Почиње од Ђуниса и пружа се све до Сталаћа, до састава Западне и Јужне Мораве. У тој је Клисури ниво Мораве око 150 м. На левој је страни Мојсињска Планина а на десној Послонска. Највиши је врх Мојсињске Планине Дренова Глава (546 м.). Средња је висина Мојсињске Планине 450 м, а исте је средње висине и Послонска Планина, на којој је највиши врх Ветрен (516 м). И то је земљиште уравњено и представља део пенеплена. На истоку од Послонске Планине је неогено земљиште. На тој је страни и планина Буковик, која је изнад Ражња. Између Послонске Планине и Буковнка земљиште је неогено. To је удољина у којој је Ражањ и којом је водио велики цариградски друм; има висину око 300 м. Исти је дакле случај као и код Багрданске Сутеске.
Сутеска Курвинградска је јужно од Ниша, а између Комнеге и Курвинграда. Кратка је. Висина нивоа Мораве износи 190 м, Курвинграда 350 м, Комнеге 318 м, а неогено земљиште на западу од Комнеге има висину од 240 м. И ту је Морава могла лакше тећи западно од данашњег корита. Тај се заједнички појав лепо види на профилима тих клнсура. Проблем је у томе: Зашто је Морава усецала тврђе и више земљиште, а не ниже и мекше? Од интереса је и друга једна појава. Десне притоке Моравине и све реке од Тимока (Млава, Пек, Орешковица, Туманска Река, Ресава, Раваиица, Црница, Топоница, Нишава) имају сличне особине: у горњем је току котлина са слатководним седиментима; у средњем току река тече кроз клисуру и има велики пад, а потом тече по равни Моравине долине. Тако у горњем току реке Пека постоји Кучевска Котлина, која је остатак ранијег неогеног језера те је и испуњена неогенским језерским седиментима. Иза котлине настаје клисура у којој је потајница; у њој река има велики пад. После клисуре настаје раван која траје до Дунава. Исти је случај и код Млаве: у горњем је току око Жагубице котлина неогеног језера, па настаје горњачка клисура где се река пробија кроз кречњачки терен. После клисуре настаје раван из хоризонталних неогених слојева. Исти се случај лепше види код Раванице: она тече од Мајдана код Сења где су нађени неогени слатководни седименти; после настаје пространа Раваничка Клисура, a иза ове, испод манастира Раванице простире се Моравска раван.
Сасвим су друкчије долине притока Моравиних с леве стране: Јасенице с Кубршницом, Лепенице, Белице и Лугомира. Оне имају ову општу одлику. Већим делом су издубљене у неогеним слојевима, уоквирене су кристаластим шкриљцима, ни на јелој нема клисура, све имају блажи пад, мању количину воде и незнатније су од река с десне стране Моравине. Дакле десно и лево од Мораве долине су различите. Долине са неогеним слојевима изгледа да су стари заливи, које су реке употребиле.
Постанак тих клисура има се овако објаснити. Кад је за време раније геолошке периоде, пре но што је било Мораве, постојало Панонско Mope, био је један његов залив у правцу данашње долине Моравине. Тај је залив допирао до Багрданске Сутеске, а јужно одатле, између појединих клисура, постајала су језера. Панонско се Mope било распало у језера са полусланом и полуслатком водом, која је временом постала слатка. Данас се у долини Мораве до Багрданске Сутеске налазе марински седнменти. Јужно од Багрданске Сутеске њих нестаје и јављају се слатководни језерски седименти. Та су језера утицала у Панонско Mope. У Нишкој је Котлини постајало неогено језеро. Врање лежи на језерским седиментима. To се језеро простирало даље на југ, према Прешеву и изгледа да је имало везе са оним око Скопља. По томе је највећи део Моравине долине (до Багрданске Сутеске) антецедентан1, јер је имао предиспозицију коју је створио поменути залив некадашњег Панонског Мора.
1 У геологији и геоморфологији термин антецедентан означава нешто што је старије од геолошке структуре преко које данас пролази.
Од Багрданске Сутеске до Сталаћске Клисуре има местимице маринских и језерских седимената. Ty је био или део залива или језерска котлина коју је Морава употребила. Антецедентан је и део Моравине долине од Ђуниса до Курвинградске Сутеске. Ту су само слатководни неогени седименти. Јужно од Курвннграда па до Грделичке Клисуре простире се огромна Лесковачка Котлина, у којој су слатководни језерски седименти; и ту је била котлина великог слатководног језера. Према томе могу се издвојити стари, антецедентни делови Моравине долине, који нису створени ни тектонским процесима ни ерозијом, и млађи, чисто ерозивни делови — клисуре и сутеске. Проблем се своди на то, да се објасни постанак тих клисура, које су по постанку млађе и чисто ерозивне.
Зашто Морава није ударила тећи источно нижим и мекшим земљиштем, може се објаснити епигенијом долина. To је теорија о епигенији долина. По тој се теорији овако може објаснити постанак поменутих клисура и сутески на Морави. После отицања Панонског Мора, површина Србије у колико је била под морем остаје сува; јављају се реке. Површина је њена била онда друкчија но данас. Преко кристаластих шкриљаца били су седименти. Река се преко њих усецала и наишавши кристаласте стене и њих је усецала, мада је, судећи по данашњем саставу и висини околног земљишта могла лакше тећи источно од данашњег свог корита. Али то данашње земљиште је постало тиме, што су спирањеми денудацијом смакнути они седименти којих је било кад је Морава усецала своје корито кроз кристаласте стене. Хипотетично је у овој теорији, да је неоген2 покривао све земљиште, јер се данас неогени: слојеви могу констатовати до 400 м. Мора се дакле претпоставити да је неоген покривао много кристаластог земљишта. Интересантно би било изближе испитати распрострањење неогених седимената.
2 Неоген је геолошки период, обично се датира пре око 20 до пре око 2 милиона година.
Дакле, генетски се издвајају антецедентни и епигенетски3 делови Моравине долине. Код долина десних притока Моравиних котлине су антецедентне. Питање је, откуда оних великих клисура по Пеку, Млави и др? Мислило се да су оне постале за време дилувијума, јер су сва језера у котлинама била слатководна, а таква су могла бити само ако су отицала. Када је при крају дилувијума наступила глацијална периода, воде је било више, реке су се јаче удубљивале и тада су постале поменуте клисуре. Оне су дакле, чисто ерозионог порекла.
3 Епигенетски значи да је рељеф који данас видимо настао накнадним усецањем кроз старије геолошке слојеве који у почетку нису утицали на правац реке.
Постанак клисура могао би се објаснити и помоћу тераса. У Моравској долини. има две терасе, које су знаци старог речног корита. To су знаци климских колебања. Доња је тераса 20—30 м изнад равни долине, горња 80 м. Најлепше се виде код Ђурђевог Брда близу Јагодине. Горња тераса лепо се види код Сталаћске Куле. Она је од нивоа Мораве виша за 80 м; значи да је ниво Мораве у дилувијалној периоди био за 80 м виши но данас, и да се Морава од дилувијума удубила за 80 м. На Црници се види ова тераса врло високо и од ње почиње клисура. Осим тога за решавања питања о постанку клисура важни су и пенеплени. Они су постали овако. Реке нису имале првобитно данашње долине. Оне су тражиле корита и на тај начин, тумарајући, уравниле су земљишта флувијативном ерозијом. Такво уравњено земљиште зове се пенеплен. Таква се питања могу врло лепо решавати у Србији. Стога је веома интересантно пропратити све долине и одредити које су антецедентне а које епигенетске.“
