Овај текст је допуна емисије на јутјуб каналу Троја у Србији под називом СРБСКА ТРОЈА у Подунављу – Ида Талон. Овде можете пронаћи пратеће радове, а емисију можете погледати на овом линку:
Ида Карлетон Талон, касније удата Хил (Ида Царлетон Тхаллон Хилл; у публикацијама и као Ида Тхаллон-Хилл) била је америчка класична археолошкиња и научница која је значајан део каријере везала за Грчку и рад Америчке школе класичних студија у Атини (АСЦСА). Рођена је 11. августа 1875. у Бруклину (Њујорк), школовала се на Васар колеџу, а затим је као млади истраживач провела две школске године у Атини (1899–1901), а докторирала је на Универзитету Колумбија 1905. године.
Њен рани теренски рад и научни интереси припадају „класичном“ моделу америчке археологије с краја 19. и почетка 20. века: спајању теренског искуства, епиграфике, музејских студија и строгог рада на материјалу. Док је била у Атини, учествовала је у малом ископавању пећине посвећене Пану и Нимфама у Варију заједно са пријатељицом Лидом Шо Кинг (Лида Схаw Кинг), а резултате је објавила у Америцан Јоурнал оф Арцхаеологy 1903. године. Њена докторска тема, касније штампана као студија „Тхе Дате оф Дамопхон оф Мессене“ (1906), показује типичан фокус на датовање и стилску/историјску анализу уметничких дела и култних комплекса.
Професионално, њена америчка фаза најчвршће је повезана са Васар колеџом: предавала је грчки (1901–1903), затим латински (1906–1907), а потом историју (1907–1924). Преломни тренутак долази 1924. године, када се удаје за археолога Берта Хоџа Хила (Берт Ходге Хилл) и трајније се везује за Атину, што уједно означава и крај њене наставничке каријере у САД. У зрелом периоду ради на публикацијама које су спајале синтезу извора и материјалне културе: објављује Реадингс ин Греек Хисторy (1914), затим Соме Балкан анд Данубиан Цоннеxионс оф Троy (1919), а са Лидом Шо Кинг капитално дело за коринтски материјал Децоратед Арцхитецтурал Террацоттас (Цоринтх Сериес, 1929). Пред сам крај живота излази и њена најпознатија књига, водич-синтеза атинске топографије и споменика: Тхе Анциент Цитy оф Атхенс (1953).
Ида је наставила тамо где је Милоје Васић кренуо са својим Прилозима решењима тројанских проблема и стао.
У раду „Соме Балкан анд Данубиан Цоннеxионс оф Троy“ (1919) Ида Карлетон Талон настоји да, на основу археолошких аналогија (пре свега керамике и теракота) и реконструкције копнених коридора кретања/размене, покаже да Троја није била само „егејска“ крајња тачка, него чвориште у коме се врло рано и више пута укрштају дунавско-балкански и малоазијски утицаји.
Управо у том контексту она експлицитно уводи појмове србско-тројански простор, (Сербиан-Троy ареас) и србско-тројанска зона (Сербиан-Тројан зоне), односно о „Босниан-Сербиан-Тројан лине“ — културној линији која по њој иде од Босне (Бутмир, Бихаћ), кроз Србију нарочито уз Дунав и Мораву (Винча, Јабланица, Кличевац, Жуто брдо, до Ниша), па даље ка трако-бугарском појасу и најзад ка Троади, где налази у Троји (посебно паралеле са слојевима ИИ–В, а затим и у ВИИ) добијају смисао као завршни „западно-источни“ наставак исте материјалне традиције; кључни механизам који омогућава ту везу она види у природним и историјски потврђеним проходним правцима преко Мораве (према Марици, Стримону или Вардару), које описује као „коридор“ између Дунава и Егеја, а као додатну потпору доводи и хомерске податке о тројанским савезницима (Трачани, Пајонци, Кикони) дуж тих истих долина.
У закључку наглашава да је „дунавски елемент“ у Троји рани и да се понавља, док је егејски утицај временски ограничен и површнији, те да је Троја у њеној реконструкцији најбоље схватљива као тачка сусрета Европе и Азије, у којој „србско-тројанска“ копнена веза игра улогу западног прилазног крака.
Преузмите рад Иде Карлетон Талон
Оригинални рад на енглеском језику:
Превод на српски језик:
Рад Милоја Васића из 1906.
Рад Милоја Васића – Прилози ка решавању Тројанских проблема можете скинути кликом на слику:
