Овај текст прати емисију са јујтуб канала Троја у Србији под насловом Да ли је Троја Скадар? Овде можете прочитати тезе о Скадру као Троји и наш одговор на њих. Целу емисију погледајте на вези: https://youtu.be/bTgsCHqQGiQ
Уз огромну захвалност и дужно поштовање покојном Слободану Јарчевићу, а посебно због ПРЕПЕВА у десетерцу (не превода) Илијаде, Одисеје, Енејиде и Рг Веда, имамо потребу да урадим анализу, закључака произашлих од њега или тумачења његових фуснота у тим књигама. Јарчевић у свом препеву, у фуснотама на дну странице, наводи места која оповргавају Шлиманову теорију да је Троја била у Малој Азији и цитира и подржава ауторе који сматрају да је Троја била на месту данашњег града Скадра, некадашње старе српске престонице.
У тексту који следи таксативно су набројани докази који се користе да је Троја била данашњи Скадар и наш коментар на сваку од њих:
1. Троја се налазила на језеру, у Малој Азији нема језера, док град Скадар има језеро – Скадарско језеро.
Нетачно, нема језера у Илијади, јегуља има свуда по Европи али се не мресте и слаткој води.
Коментар: Делује невероватно да Јарчевић који је препевао Илијаду овако нешто констатује јер у Илијади нема помена никаквог језера ни у ближој, а ни даљој околици Троје. Скамандар је увек описан као река. У Илијади постоје помени два језера али на територији са које долазе Ахајски савезници. Скадар баш из разлога постојања Скадарског језера у близини града губи аргумент као потенцијално могућа локација Троје! Ако неко сумња у ово нека нам пронађе где се у Илијади описује језеро у зони Троје и нека га цитира.
2. Описује се да је језеро препуно јегуља и да се оне мресте у језеру, Скадарско језеро је и данас познато по томе.
Нетачно, нема језера у Илијади, јегуља има свуда по Европи али се не мресте и слаткој води.
Коментар: Овај аргумент је плод бујне маште и велике жеље да се подржи теорија о Скадру као древној Троји, а ево и зашто: како сам навео у 1. тачки анализе, у Илијади нема ни назнака о некаквом језеру код Троје, јегуље су у Илијади споменуте само у опису Ахиловог беса и борбе са Вулканом (Хефестом) на реци КСАНТ. Потенцијалну забуну прави двојако именовање Ксанта као Скамандра, али опис да се Тројанска равница налази између двеју река: Скамандра и Симонета, то оповргава јер су борбе на Ксанту описане као борбе на простору између Ахајског логора и Троје.
Стих из Илијаде где се спомињу јегуље:
Све је лепо тада изгорело,
Што је реци на обали расло.
И ЈЕГУЉЕ са рибама другим,
Стану гинут у тој речној води,
А дотад су лепо се играле,
Скакућући тамо и овамо.
Подави их дах бога Хефеста,
Који био довитљиво ширен. (21. певање, стихови 350-360)
У целом 21. певању се описују дешавања:
Кад су војске пристигле до реке,
А до реке лепотеког КСАНТА,
То је река доста вировита
Када се наводи име реке увек је наведен Ксант, само у неколико прилика се спомиње божанство Скамандар. Јегуље бораве у готово свим европским рекама па и до 1000 метара надморске висине. До изградње бране у Ђердапу ловљене су и у већим Панонским рекама, па и у зони Београда. Али прави бисер је – да се оне мресте у језеру! Не само да је измишљено језеро којег нема у Илијади већ се измишља и податак да се јегуље мресте у том језеру које је наводно Скадарско језеро. Заправо се јегуље једино мресте у Саргашком мору у Атлантском океану, свој животни век проводе у слаткој води, рекама Европе а мресте се далеко код обала Флориде када и угину. Да ли је наш великан Јарчевић творац или преносилац ове измишљотине, да се јегуље мресте у Скадарском језеру, остаје отворено питање.
3. Две велике и бујне реке, које носе коње и јунаке, које носе Хектора, уливају се у море, у Малој Азији постоји само један мали поточић који лети пресуши
Само делимично тачно, у Илијади у Тројанској равници постоје ТРИ реке, за Ксант наводи да носи коње и јунаке.
Коментар:
У Илијади се о тим рекама говори у стиховима 10–20 у 21. певању:
„Вртоглаво ускачу у воду,
Иако је она вировита,
А такве је напунио вире,
Напунио Ахил Тројанцима,
Те у КСАНТУ све вирови хуче,
Носећ људе, а носећ и коње.“
У Илијади се уз две главне Тројанске река Скамандар и Симонет, које ограничавају Тројанску равницу описује и трећа река КСАНТ, у средини бојног поља. Све три се недалеко уливају у море и биле су пловне. Добро запажање о снази воде Ксанта, али то није никакав аргумент о специфичности локације Скадра као Троје, јер река са таквим потенцијалом воде има на много места.
4. Једна река тече из самог језера, рачва се и улива се у море са два слива, Бојана баш тако тече из Скадарског језера и улива се у Јадранско море са два слива.
Нетачно, нема језера у Илијади. Помиње се здруживање вода тројанских река али без детаљног објашњења
Коментар: Упорно понављање измишљеног језера није стало само у његовом помену, него се још измишља и река која тече из тог језера. Ништа слично том опису не постоји у Илијади, па је то још једна измишљотина. Могућ основ за овакво тумачење токова река су стихови Илијаде:
„Кад стигоше до Илија града,
И до две реке код Илија,
Једно јесте река Симонет,
А друга је чувени Скамандар,
Две реке и воде здружују.“
Овај необичан опис да те две реке здружују воде је многе збунио. Могуће појашњење се налази у овим стиховима Илијаде:
„На бојишту што се испружило
А између две Тројанске реке
Прва Ксант и, друга је Симонет.“
Ахил је протерао Тројанце преко реке Ксант у Бојном пољу, па је бојиште прешло са простора између Ахајског логора и Ксанта на другу његову обалу према Симонету. Значи у Илијади су описане три Тројанске реке: Симонет, Ксант и Скамандар које се самостално уливају у море. Податак да реке Скамандар и Симонет ЗДРУЖУЈУ воде, без додатног појашњења како то чине, може бити различито тумачен. Мени једино логично тумачење је да реке здружују своје воде у мору у које се уливају недалеко.
5. Та река са другом реком прави речни рукавац, Дрим и Бојана то имају.
Опис из Илијаде не одговара Бојани и Дриму.
Коментар: Већ је појашњено у претходном коментару да податак о ЗДРУЖИВАЊУ вода Симонета и Скамандра није могућ као у случају Дрима и Бојане јер се између Тројанских река налазио ток и треће реке – Ксанта.
6. Између Троје и мора се налазио један град у коме су живели, како еп каже, културан народ, што је једино могуће код Скадра, који је удаљен 25 км од морске обале и могао је да постоји још један град, док је у Малој Азији Троја удаљена од мора свега 6 км и мала је вероватноћа да је на такој малој раздаљини постојао неки град.
Делимично тачно, град се помиње. Али удаљеност Скадра од мора не одговара дешавањима из Илијаде, превише је далеко.
Коментар: Ово би требали бити стихови у Илијади из којих је извучен овај закључак:
„Крај мора су полегали Карци
И Пеонци са кривим луковима
Ту су јоште с њима Пелазги
А под оним чврстим Тимбре градом.“
У Илијади јесте описан град Тимбар у зони ушћа реке Ксант у море, недалеко Ахајских бедема. Узводно на тој реци је постојала и лука недалеко које је био мост преко реке Ксант.
Скоро пронађох овај податак: Деметрија Скепсидски и Страбон, који је усвојио његове ставове – траг Старог Илијума, ипак су претпоставили да се он морао налазити на око 42 стадија од морске обале, а 42 стадијума је око 8 километара! И неке друге анализе Илијаде и описа удаљености Троје од мора не прелазе 10 километара.
Ондашњи градови-утврђења око Троје (Чврстим Тимбре градом) нису морали бити много велики већ стратешки постављени, без обзира на близину Троје. То се каже и у Илијади у Стиховима:
„А градове густо насељене,
Све тројанске које нападоше,
Ахејци их брижно разорише,
Бесне битке успут издржаше.“
Ахајски логор се налази на морској обали код ушћа реке Скамандар, али Ахајци при свакој борби у истом дану прелазе пут до Троје и назад. То је посебно наглашено када долази до двобоја Менелаја и Париса, где се захтева да се донесе жртва пре двобоја, и гласници одлазе сваки до свог логора, односно града и враћају се убрзо, двобој почиње, након двобоја, долази до битке… Сви ти догађаји се дешавају у једном дану, што указује да удаљеност логора и града није могла бити превелика. Удаљеност Скадра од мора од око 25 километара уствари је контра аргумент за његово тумачење као Троје!
7. Према легенди оснивачи Троје су били илирско-трачки народ Дардани који је живео на територији данашње југоисточне Србије и говорили су и писали старосрбско писмо винчаницу.
Дарданци јесу оснивачи Троје али је Троја основана у срцу Дарданије а не поред. Аргумент против Скадра као Троје.
Коментар: Древна Дарданија јесте описивана између Трачког и Илирског простора. Да се налазила „на територији данашње југоисточне Србије“ је широко заступљено тумачење. Постоје средњевековне књиге и карте које Дарданију смјештају у Србско Подунавље, обрађене у нашој фејсбук групи. Са овом изнесеном тврдњим о Тројанцима као Дарданцима на тлу данашње Србије и њиховим везама са нама сам сагласан.
Али ови аргументи не иду у прилог теорији о Скадру као локацији Троје, јер је Троја саграђена у срцу Дарданове Дарданије, а Скадар је подалеко од Дарданије.
Мапе млетачког картографа Вићенца Коронелија са Дарданијом обележеном у Подунављу:
Цорсо дел Данубио
Цомпосите Мап: Цорсо дел Данубио
8. Троја се звала ИЛИЈ и њен оснивач је ИЛ, који је био праунук Дардана оснивача Дарданије, у српским народним именима постоји име Илија.
Тачно, али је само аргумент који потврђује Тројанско наслеђе наших простора, нема везе са Скадром.
Коментар: Оснивач првог града испод Иде јесте Ил по коме је зван Илиј, али га је проширио Трој по ком је град зван Троја, тако да су оба имена наизмјенично кориштена у Илијади. Бедеми Троје – Илиона су подигнути у време владавине Лаомедонта. У Србском роману о Троји стоји занимљив увод:
„Бјеше 1. краљ именем Приеш, бјеше веле богат. И едан дан поче ловити и пригода се прити на едан оток љеп, при ком отоцје с едне стране течаше велико море и з друге стране течаше рјека, именем Шанктуш, а с трете стране бјеше луг трд веле, а с четврте стране течаше море Пелешино, и с пету страну бјеше дол Инћиин, в ком растјеше много племенита цвијетје.“ – Затим у наставку набраја Тројанску лозу до Прејамуша (Пријама), мало другачију од званичне.
Илово име као оснивача града у Тројанској равници јесте основа имена града Илија, али и његових верзија на другим језицима, као и разних варијанти личног имена Илија. Можемо се условно сагласити са изнесеном тврдњом и констатовати да није у никаквој вези са Скадром као могућом локацијом Троје!
9. Дарданци су живели на Балкану подигли град на мору где им је најближе било – Скадар, зашто би ишли у далеку Малу Азију да подижу град на мору.
Тачно, али је то аргумент против Скадра јер су Дарданци град подигли у срцу своје територије.
Коментар: Дарданци су, прецизније, живели на простору Србије и на простору Србске Дарданије, испод планине Иде, подигли град Илиј – Троју, недалеко од обале мора. Шири Тројански териториј је био окружен морем што нам говоре стихови Илијаде:
Лађама сам много опловио
И дванест срушио градова,
А једанест кад сам пешке ишо,
Газећ земљу тројанску грудасту.
Појам опловио укзује да је тројански териториј налик острву или полуострву, баш онако како је описано у Србском роману о Троји:
Бјеше 1. краљ именем Приеш, бјеше веле богат. И едан дан поче ловити и пригода се прити на едан оток љеп, при ком отоцје с едне стране течаше велико море и з друге стране течаше рјека, именем Шанктуш, а с трете стране бјеше луг трд веле, а с четврте стране течаше море Пелешино, и с пету страну бјеше дол Инћиин, в ком растјеше много племенита цвијетје.
Да закључимо, Скадар се никада није налазио у оквиру Дарданије већ само у њеном ближем или даљем суседству – овисно о времену и тумачењу граница Дарданије. Дарданци су имали своје море – Панонско море – уз сам териториј Дарданије и нису имали ни потребе ни могућности свој главни град градити ван Дарданске територије.
10. Главна врата на улазу у Троју су се звала Дарданска врата.
Нетачно, главна капија је Скејска. Број капија и величина града не одговара Скадру.
Коментар: Стихови Илијаде из којих се види позиција Главних врата – капије су:
Баш на правцу од капије главне,
Стрм брежуљак подиже се небу,
Насред поља, подаље од града,
Ал се лако заобићи може,
Народ њега баш Батија зове,
За богове име му је Хумка,
Власништво је скакачице хитре,
На Олимпу, Мирином је зову.
Батија брдо се налазило испред Скејске – Западне капије Троје, па су главна врата Троје Скејска врата, а не Дарданска.
Да је Троја имала још и других капија – врата осим Скејске и Дарданске види се из ових стихова Илијаде 8. певање стихови од 50 до 60:
Сва се врата града отворише,
Тројанска војска изјури на поље.
Закључак: Овај податак о Дарданским вратима као главним вратима Троје је нетачан, али и такав је контра аргумент у опису Скадарског утврђења као древне Троје, због броја и положаја Тројанских врата – капија која не одговарају утврђењу Скадра.
11. Ликејци и Лидијци живе западно од Троје и они долазе коњима да помогну Тројанцим, док званична историја Ликејце и Лидијце смешта у Малу Азију и они су источно од Троје и морали би лађама да дођу под Троју.
Ликијци долазе изблиза, али се не помиње страна света, Лидијци се не помињу.
Коментар: Нисам у Илијади пронашао податак да пише на којој страни света се налазила древна Ликија у односу на Дарданију и Троју. Ова тврдња је вероватно настала на основу поистовећивања простора древне Ликије са данашњом Ликом на Балкану. Лидијце нисам пронашао ни у опису Тројанских савезника и учесника у рату.
Чињеница је да је топографија Балкана тог времена скоро у потпуности пренешена на простор Анадолије тј. тзв. Мале Азије. То пресељење топонима, по Херодоту, је пратило и пресељење народа. Тако су настали двојници Ликије и Лидије за потребе измештања Троје са Балкана у Анадолију.
За Лидију на Балкану не пронађох податке о њеној локацији. По опису града Сарда као њеног главног града и постојања града истог имена Сард недалеко данашњег Скадра и сличности имена римске провинције Праевалитана ( Права Лид(т)анија – Лидија )на простору данашњих Албаније и Црне Горе указују на потенцијалну могућност њене локације.
Упитна је и идентичност простора древне Ликије и данашње Лике. У Аргонаутици имамо податак о Лику који дочекује Аргонауте на ждрелу Ахеронта -који одговара локацији данашњег Ждрела на реци Млави – и реци Лик у тој области. Знајући за могућност настанка имена области и народа по њиховом родоначелнику, отвара се могућност да је тај простор око Млаве по Лику Прозван Ликијом.
Ова изнесена тврдња о локацији Ликије и доласка њихових трупа копном до Троје је општи аргумент за локацију Троје на Балкану.
Постојање имењака Лидијског Сарда баш недалеко данашњег Скадра и сличности имена провинција на том простору је контрадикторан са тврдњом да је Скадар Троја!
12. Пелазги јуре коњима из данашње Македоније и Бугарске да помогну Тројанцима, јер им је Троја била у суседству.
ТАЧНО: Пелазги долазе на коњима и НЕТАЧНО: Пелазги нису наведени као суседи Троје.
Коментар: Пелазги јесу наведени као Тројански савезници и браниоци Троје, али не и као њени суседи.
Опште познати податак да су Пелазги староседеоци на простору данашње Грчке, а у Тројанском рату су на страни Тројанског, а не Ахајског савеза ( који им је много просторно ближи ) је много вредан податак који говори о блискости Дарданаца-Тројанаца са Пелазгима и да су сви они староседеоци на Балкану.
13. Трачани живе на Балкану и коњима су дошли до Троје.
Тачно, али не доказује Скадар као Троју, него Троју на нашим просторима уопштено.
Коментар: Ова тврдња је поприлично тачна и аргумент је за, уопштено, локацију Троје на Балкану.
Диодор описује пресељење и тог народа са Балкана у Малу Азију, уз опаску да су их у старом крају звали Битињани и да су их отуд потерали Мизи и Теукри.
14. Племена које живе на Сави и Дунаву долазе коњима.
НЕТАЧНО: Нема никаквог помена Саве ни Дунава у Илијади нити племена која би живела ту.
Коментар: Без коментара !
У Илијади не постоји ни наговештај имена Саве и Дунава, а камоли о њиховом постојању у време Тројанског рата. Тако да је ово бесмислена измишљотина са нејасном сврхом.
Основа која се користи за ово је сличност имена Пеонаца и Панонаца, али Пеонци (Пајонци, Пејонци) су познат антички народ који је живео на простору данашње Северне Македоније.
15. Енеја је рођен на реци Марици.
Веома упитан податак. Сам по себи не доказује ништа о Скадру, него уопштено о Троји на нашим просторима.
Коментар: Овај податак је извађен из Енејиде и упитна је његова тачност. Енеја је огранак Дарданске лозе и његова цела породица је живела у Троји у време рата.
Овај податак да је Енеја по мјесту рођења Балканац би се могао сматрати као аргумент за Троју на Балкану.
16. Јадран се помиње као река која се налази северно од Троје, то је данас река Јадар која се улива у Дрину, што је северно од Скадра.
НЕТАЧНО: Помиње се река Јадран али не северно од Троје него на Пелопонезу.
Коментар: Једини помен реке Јадран у Илијади је у 7. певању, стих 120 до 140:
Тад устаде старина Несторе
И овако Говори Аргејцим:
….
Да сам младић, ко што некад бејах,
Уз Колодонт када брзотоки,
Жестока се битка распламтела,
Измеђ војске пилске и аркадске,
И биле се уз бедеме Фије,
Крај валова од Јадрана реке.
Јарчевић додаје фусноту 68. у којој каже:
“Име ове реке (Јадран) би требало да занима филологе, јер је с овим именом и море – Јадранско море уз Балкан. А и река Јадар у Србији би могла да се доведе у везу с овим именом из Антике и да посведочи о српском (словенско) становништву на Балкану у Антици Стих од бр. 130. до 140, стр. 143.
Овај коментар у фусноти има смисла, али “таксативно наведен аргумент” нема никакве везе ни са цитатом из Илијаде нити са Јарчевићевом фуснотом. Могуће је да је негде јавно изговорен.
Како видимо помен реке Јадран се односи на друго време и простор, без икакве повезнице са Тројом и Тројанским ратом. Ради се о битци између пилске и аркадске војске у време Несторове младости. Нестор је био господар области града Пилоса на југозападу Пелопонеза, а Аркадија је област у средишњем делу Пелопонеза, па је логично да се описана битка догодила на Пелопонезу. То говори да се и река Јадран ,споменута у Илијади, налазила негде на Пелопонезу.
Значи ово је још једна измишљотина, да у Илијади постоји река Јадран која се налази северно од Троје.
Па је погрешно повезивање те реке Јадран са нашом реком Јадар. Бесмислена су та измишљања аргумената за потребе потврде Скадра као Троје, када су у супротности са садржајем Илијаде.
НАПОМЕНА: Река се именује као Јадран у препеву који је урадио Слободан Јарчевић, у преводу Милоша Ђурића и преводу Томе Маретића река је именована као Јардан, не знамо да ли је у питању грешка, да ли у некој верзији постоји та река именована баш као Јадран или је можда у питању прилагођавање скадарској теорији.
17. Планина ИДА се спомиње да се налази изнад Троје, то је Шар-планина са које богови гледају град Троју, а иза града се види море, то се може видети само са Шар планине град Скадар и Јадранско море, тога нема у Малој Азији.
Нетачно: Шар планина никако не одговара опису планине Иде и врло вероватно се са Шар Планине не може видети и Скадар и море.
Коментар: У више наврата се у Илијади наводи податак да се изнад Троје налази планина Ида. Илијада 7. певање стих од 200 до 210:
Понеко је, гледајућ у небо
Овако се богу обраћао:
“О највећи и свевишњи боже,
Што царујеш са планине Иде,
Ти свевишњи, ти господе Диве.
Јарчевић додаје у фусноти 72: И тако, Див је некад на Олимпу, некад на Иди – у целој Илијади.
Илијада 8. певање, стих од 40 до 50:
Брзо стиже до планине Иде,
Која има врела небројена,
А у њој је свакакво звериње.
Диве стиже на Гаргар од Иде,
Где му беше и олтар мирисни,
Насред светог луга на Гаргару.
…
Мотрио је испод себе Троју
И мотрио све ахејске лађе. 85
Фуснота 85: Овај стих се узима за путоказ, да се Троја налазила западно од Проклетија или Шар-планине (Ида планина), јер би Див могао видети, гледајући у једном правцу, Троју и морску обалу с једне од ових планина – ако је Троја Скадар, а морска обала с ахејским лађама – обала Јадранског мора. Кажу да нема планине на Хисарлику, с које би се могао видети и град Троја (Шлиманова) и морска обала – гледајући само у једном правцу. Стих је између бројева 40. и 53, стр. 154. Цитат из Илијаде :
Тада Диве оставио борце
И блиставе очи обрнуо,
Обрнуо на супротну страну.
Мотрио је крајеве Трачана,
Коњодржни у њима бивствују
А тамо су Мишани са њима,
Који јесу борци из близине
И поносни ти Хиоемонзи
Сви су они знане млекопије
И праведни Абији су с њима.
Нисам до сада примјетио ову дилему код Скадараца, да им је планина Ида можда Проклетије а можда и Шар-планина. Како год, ниједна не омогућује оптичку видљивост Скадра као Троје, а тешко да се може са њихових врхова видети и морска обала испред Скадра.
Шар-планина бар испуњава услов да је источно од Скадра као Троје, што није случај са Проклетијама које су практично северно од Скадра.
Оставит ћемо Скадарцима да одаберу једну од ове две планине за Тројанску Иду, да би могли наставити анализу.
Удаљеност Шар планине и Скадра у ваздушној линији је скоро 110 километара а између су висеоке планине, немогуће је са Шар планине видети Скадар. Море се можда може видети при изузетно доброј видљивости мада снимци са врха Шаре то не показују:
Кружни снимак са једног од врхова Шар Планине (јутјуб)
18. Планине изнад Троје имају снежне врхове, што нема ниједна планина у Малој Азији.
Нетачно: Нема помена других планина осим Иде у Илијади.
Коментар: У Илијади се не спомињу никакве друге планине изнад Троје, осим Иде. Све балканске планине се могу забелети од снега, а како видимо све чешће и планине Анадолије.
Било би од помоћи ако би ко успио пронаћи стихове Илијаде у коме се наводе снежни врхови планина изнад Троје!
19. Проклетије су се све до 1907. године звале Тројанске планине, али их је Јован Цвијић записао у картама као Проклетије.
НЕТАЧНО: Проклетије се помињу много пре Цвијића, нема доказа да је име икад промењено и само име Тројанске планине се понавља не доказује ништа.
Коментар: Пронашли смо карте као и друге писане трагове, старије од датума рођења Јована Цвијића на којима је уписано име ПРОКЛЕТИЈА. Тврдња да су се Проклетије пре 1907. године звале Тројанске планине је произашла из само једне карте средњовековног картографа Коронелија, јер је он уписао само име Монти Троиани. Не обраћајући пажњу да и на данашњим картама Проклетија је уписано име ТРОЈАН за један њихов дио, чија позиција одговара мјесту Коронелијевог записа имена.
До сада су тврдили да су Проклетије зване Тројанске планине зато што су биле изнад Троје тј. Скадра и да је то Тројанска планина Ида из Илијаде. Како видимо у предходној таксативној тачки сада мјењају ту тврдњу: Планина ИДА се спомиње да се налази изнад Троје, то је Шар-планина.
Невероватно је колико се ова измишљотина раширила, а да је никоније ни покушао да провери. Поред докумената можда је најбољи доказ да не постоји предање или запис о промени имена а пелеман на чијем се подручу налазе ове планине су избегавала да плаћају порез турцима, нису се мирили са ауторитетима, по цену живота, а неко је покушао да сугерише да су прихватили промену имена и ћутали о томе због једног географа!?
У наставку дајемо избор из великог броја докумената који помињу Проклетије много пре Цвијића.
Запис Проклетија у књизи Ла Турqуие д’Еуропе, оу, Обсерватионс сур ла гéограпхие, ла гéологие, л’хистоире натурелле, ла статистиqуе…, књига И, аутор Ами Буе (Ами Боуé) издата 1840.
Веза за дигитални верзију књиге:
Ла Турqуие д’Еуропе, оу, Обсерватионс сур ла гéограпхие, ла гéологие…
Карта рађена по подацима Амија Буеа из 1840. са увећаним детаљем где су обележене Проклетије.
Веза ка дигиталној верзији карте:
Царте де ла Турqуие д’Еуропе
Запис Проклетија из Путописних цртица архимандрита Нићифора Дучића, из 1865. издате у оквиру Годишњака по имену Орлић Црногорски из 1867. стране 32–56.
Веза ка дигиталној верзији:
Орлић : црногорски годишњак стари и нови, за просту годину 1867
20. Сунце када се рађа иде преко трачких планина и обасјава источна врата Троје, што је једино могуће ако је то Скадар.
НЕТАЧНО: У Илијади сунце излази из мора (из уста океана) не преко Трачких планина.
Коментар: Опште је познато да Сунце излази приближно на истоку, ту нема ништа спорно. Спорно је само где се у Илијади налази горе наведени податак.
Ја пронађох ова два описа у Илијади :
Кад Даница светлост огласила,
А за њоме у бојеном плашту,
Над морем се зора разасула,
Ломача се тад поче гасити,
Те на њојзи нестаде пламена.
Ветрови се дворима запутише,
Преко вала Трачког мора плава.
— И на другом месту се каже слично:
Из воде се зора подигла,
Огрнута у том шафран плашту.
Из уста се Океана дигла.
Иако се у овим стиховима Илијаде не наводи конкретно Сунце јасно је да је Зора пратећи ефекат његовог изласка. Значи у Илијади је јасно речено, и поновљено, да Тројанцима и Ахајцима Зора (Сунце) из воде се подиже. Наводи се да се из уста Океана дигла и да је ту негде и Трачко море. То нам необориво говори да се и источно од Троје налазило море и уста Океана, а то никако није могуће на позицији Скадра као Троје.
У Илијади стоји и то да су источно од Троје и крајеви Трачана које Див мотри, када на супротну страну окрене главу, са Иде, не наводећи да ли су то можда планине.
А и да није описа дизања зоре из мора, да јутарње Сунце прелази преко Трачких планина то никако не може бити аргумент за једну локацију већ за целокупан простор западно од тих Трачких планина. Локација Скадра као Троје опет не би одговарала јер се он налази југозападно од њих и много далеко.
21. Описана је река Зета која има много зелених алги у води и која је због тога тамна, такве реке нема у Малој Азији.
НЕТАЧНО: Опис реке Есоп не одговара реци Зети.
Коментар: Кренут ћемо од стихова Илијаде који о томе говоре:
Други борци од Зелије беху
Испод Идске најниже су стране
Они беху баш имућни људи,
Црну воду пију из Есопа.
У горњој тврдњи све је погрешно речено: река није Зета већ Есоп, Зелија је вероватно град или област. Зелија се налазила испод Идске најниже стране, не наводи се зашто је вода у Есопу црна наводи се да су борци од Зелије баш имућни људи.
Овај опис никако не одговара реци Зети која је десна притока Мораче и налази се много далеко од Шар-планине као Иде – како тврде Скадарци, и никако се не може налазити испод Идске најниже стране.
Положај реке Зете у односу на Скадар. У Илијади се изричито наводи да је река Есоп испод Идске најниже стране. Како год да је решена планина Ида у Скадарској верзији Троје било као Проклетије било као Шар Планина, то не одговара опису реке Есоп.
У Илијади се наводи да су људи „који пију црну воду реке Есоп“ имућни, и ту можда лежи објашњење црне боје – од рударства. Есоп као река Раља испод најниже стране планине Авале као Иде налази се усред рударског подручја и сасвим одговара опису.
22. Дрво запис је свето дрво код Срба и налази се у Троји, дрво запис се из српске традиције описује у ИЛИЈАДИ на исти начин, моли се под њим Богу, носи се ракија, храна и пази се на то свето дрво, не сме се ломити, не сме му се кора вређати јер ко то повреди доживеће несрећу.
ТАЧНО, али ни на који начин не говори о локацији Троје и не потврђује Скадар.
Коментар: Овај податак нема никакав посебан значај за конкретну локацију Троје, већ се односи на цели Србски простор. Ракија се не помиње у Илијади, помиње се вино.
23. Први свештеник Троје је узео копље и исекао коре светог дрвета записа, Бог се разљутио и послао је две змије и оне су дошле до Троје и убиле свештеника и два његова сина и казна је била да Троја мора да изгуби рат.
ТАЧНО, али ни на који начин не говори о локацији Троје и не потврђује Скадар.
Коментар: Овај опис дешавања није из Илијаде него из Енејиде. И овај податак нема никакав посебан значај за конкретну локацију Троје, већ се односи на цели Србски простор.
24. Зидине Троје окружују око 2 ха, док је Троја у Азији била на 60 ари површине.
Нетачно, зидине Троје по Илијади заузимају већу површину и од Троје у Малој Азији и од Скадра.
Коментар: У Илијади не постоји податак о њеној површини. Овде је Слободан Јарчевић покушао да направи поређење између Шлиманове Троје и Скадра, без праве основе. Податак да су и Тројанци и сви њихови савезници у оквиру Тројанских зидина указују на много већи простор и до Шлиманове Троје и од Скадра.
Средњевековни град Скадар је по подацима из историје могао да прими око 1.500 до 2.000 бранилаца (опсада 1474. и 1478.) и још неколико хиљада избеглица, што је импозантан број али и даље знатно мањи од података које имамо из Хомерових епова.
25. Обичај Тројанаца је да госте дочекују житом и вином или ракијом, што је и данас обичај код Срба.
26. Када се сахрањује умрли, онда се на гробљу пола чашице ракије попије, а пола проспе за покој душе.
Углавном тачно, али се односи само на повезаност Тројанског и Србског наслеђа, не говори ништа о локацији Троје.
Коментар: Спојили смо ове две тачке јер показују добро уочену везу Тројанских обичаја и Србских, али морамо указати да у Хомеровим еповима нема помена ракије, и да обичаји гостопримства и поштовања покојника нису баш скроз верно пренети.
Требало би додати обичај посмртне гозбе – даће, који постоји и у време тројанског рата (и пре њега) а баштинимо га и данас.
27. Ахил јаше шареног коња и бори се топузом, то предање се пренело на Краљевића Марка.
НЕТАЧНО: Ахил не јаше коња и бори се копљем и мачем!
Коментар: Није нам јасно зашто је било потребно измишљати овако нешто, Ахил у Илијади никада не јаше коња – или се бори пешице или се вози двоколицама уз возача. Његово оружје је описано детаљно, главни су му копље и мач.
Топуз или буздован можемо препознати у Херкуловом оружју, предању које се односи на нешто старије време и дргуачијег јунака. Херкул или Херакле има велике повезнице са нашим епским јунацима укључујући и Краљевића Марка.
28. Ахил пева уз гусле.
Несигуран податак, може бити тачан али се односи само на повезаност Тројанског и Србског наслеђа, не говори ништа о локацији Троје.
Коментар: Ахил пева јуначке песме али уз инструмент који није јасно одређен као гусле. По званичним реконструкцијама у еповима које данас имамо сачуване инструмент се назива форминга и званично је то жичани инструмент сличан лири. Нама то баш и не изгледа логично лира баш не делује као погодан инструмент за то, а са друге стране гусле су верованто најстарији инструмент. Могуће је да је то мењано током миленијума. У сваком случају податак о певању јуначких песама опет повезује и Ахила са нашим наслеђем, али не говори ништа о Скадру.
29. Огњиште је централно место у кући и Тројанци и Срби употребљавају исти израз када кажу да се боре да сачувају своје огњиште.
30. Ношња у многим деловима данашњег Балкана је иста као код Тројанаца, женска капа КИТАРА је ношена у Хомеровој домовини Бригији и у читавом динарском појасу.
Тачно, али се односи само на повезаност Тројанског и Србског наслеђа, не говори ништа о локацији Троје.
Коментар: И овај податак нема никакав посебан значај за конкретну локацију Троје, већ се односи на цели Србски простор. Можемо га и допунити причом о Лујзи Рајнер, енглескињи која је завршила студије класичних језика и проучавала Илијаду и Одисеју. Она се током ИИ светског рата стицајем околности нашла у београду, одакел је мроала да бежи у Рушањ и тамо је видевши сеоске куће са отвореним огњиштем кјоначно схватила шта описује Хомер у својим еповима и како су те куће изгледале.
Више о томе можете видети у једној нашој старијој емисији:
Закључак
Обрадили смо укупно 30 таксативно наведених „доказа“ за тезу да је Скадар Троја и показали да је 14 тачака погрешно пренето или једноставно измишљено (од „језера код Троје“, преко наводних речних описа и топонима, до тврдњи које се директно сударају са стиховима Илијаде).
Шест тачака је делимично тачно или несигурно формулисано, али ни у једном случају не даје критеријум по коме би баш Скадар био Троја (највише може да се чита као општа напомена или слободнија реконструкција).
Десет тачака заиста говори о ширем тројанско-српском (балканском) наслеђу — обичајима, мотивима и паралелама — али управо зато не решавају кључно питање локације и не потврђују Скадар као Троју.
Када се све сабере, резултат је јасан: конкретна „скадарска“ аргументација се распада на проверљивим местима, а оно што остаје — тамо где заиста има смисла — указује само на општију могућност веза тројанског наслеђа са српским простором, али не даје основ да се Троја идентификује баш са средњовековним и савременим Скадром.