Pred vama je prateći tekst našoj emisiji na Jutjubu „GEOLOGIJA potvrđuje naše PANONSKO MORE“. U emisiji smo se bavili pitanjem nekadašnjeg izgleda prostora kroz koji danas protiče Velika Morava, oslanjajući se na geološka istraživanja od pre više od jednog veka koja su potvdila našu istorijsku rekonstrukciju. Posebnu pažnju posvetili smo geološkoj potvrdi prevlake na mestu Bagrdana koja je odvajala Panonsko more i kaskadna jezera u toku Morave.
U ovom tekstu donosimo dodatne podatke, citate i izvore koji zbog ograničenog trajanja emisije nisu mogli biti detaljnije predstavljeni. Emisiju možete pogledati na sledećoj vezi:
Dok smo na terenu snimali priču o Prevlaci kod Bagrdana i različitim nivoima Panonskog mora i jezera na toku Morave, pomislili smo da ćemo možda jednog dana dobiti i geološku potvrdu za to. Tada nismo ni slutili šta ćemo ubrzo pronaći. Sve ono što smo kroz istorijske izvore pretpostavili, geologija je, ispostavilo se, potvrdila u radovima Jovana Cvijića.
Da krenemo redom. Naišli smo na priču o Pra-Kubršnici, preteči Kubršnice, male reke koja se danas uliva u Jasenicu, a koja se prema rekonstrukcijama geologa, nekada ulivala u Panonsko more. Tragom te informacije došli smo i do knjige Radenka Lazarevića „Azanjska fosilna dolina“, a zatim i do njegovog rada pod naslovom „Sliv Jezave, Ralje i Konjske reke“. U ovom radu je citiran Jovan Cvijić, a taj citat govori mnogo:
„Pre nastanka Morave jedan zaliv Panonskog Mora dopirao je na jug do Bagrdanske klisure, dok su južno postojala fosilna jezera (između Bagrdana i Stalaća, Niško, i dr.) koja su verovatno bila u vezi. Za jezero između Bagrdana i Stalaća, pretpostavlja se da je moglo biti i deo moravskog zaliva. U ovom zalivu su izgrađene površi: pinosavska od 210–230 m i beogradska od 140–160 m. One su čak ucrtane u Bagrdanskoj klisuri, koja je sastavljena od kristalastih stena.“
Nažalost naučno delo iz kog je citat nije lako dostupno, čak ni Narodna biblioteka nema nijedan primerak. U pitanju je rad pod nazivom „Jezerska plastika Šumadije“ objavljena kao separat izdanja Glas SKA LXXIX iz 1909 godine. Za sada i dalje tragamo za njim, a u međuvremenu našli smo još jedan Cvijićev tekst na sličnu temu.
Doktor D. B. Todorović u Glasniku ministarstva poljoprivrede, šumarstva i voda iz 1930 piše rad pod naslovom „Pedološko poljoprivredne osobine Moravske doline“ i u njemu kaže kako ne postoji naučni rad koji objašnjava poreklo Moravske doline, osim zapisnika sa sednice Geografskog seminara iz 1903 na kome je Jovan Cvijić održao predavanje na tu temu. Uz odobrenje Geografskog zavoda Todorović je citirao ovaj dragoceni rad Jovana Cvijića u celosti. Mi ga ovde prilaženo u celini:
CV Sednica Geografskog Seminara, održana 23-H. 1903 g.
Prisutni: g. g. Dr. Jov. Cvijić, Emilo Cvetić, Rista Nikolić, Radoje Dedinac; slušaoci: Jefto Dedijer, Vera Bogdanovićeva, Zorka Dedinčeva, Božica Jovanovićeva, Zagorka Jovanovićeva, Zorka Todorovićeva, Vasilije Marković, Stevan Simić, Nikola Radivojević.
G. Dr. J. Cvijić govori o klisurama (suteskama) na Moravi i to: o Bagrdanskoj, Stalaćskoj, Kurvingradskoj i Grdeličkoj.
,,To su četiri klisure na Moravi. Ostali delovi Moravine doline su prostrana proširenja. Klisure su izdubljene u kristalastim škriljcima i to na ivici kristalaste mase, koju je Morava usekla i ako je imala zgodniji prolaz za svoj tok, jer je nisko zemljište s desne strane i niže i sastavljeno iz mekših tercijarnih slojeva. Tako se Morava kod Bagrdana, gde je Bagrdanska Suteska, usekla u kristalasto, tvrđe zemljište. Istočno je od Morave mnogo niže zemljište, sastavljeno iz mekih tercijarnih slojeva koje je Morava mogla upotrebiti. U toj je sutesci nivo Morave 85—90 m. Okolna su brda 260—300 m visoka, potpuno uravnjena; zemljište je deo peneplena. S desne strane zemljište je niže, sastavljeno iz horizontalnih neogenih slojeva i visina je 200—250 m.
Takav je slučaj i kod Stalaćske Klisure. To je prava klisura i veća od Bagrdanske Suteske. Počinje od Đunisa i pruža se sve do Stalaća, do sastava Zapadne i Južne Morave. U toj je Klisuri nivo Morave oko 150 m. Na levoj je strani Mojsinjska Planina a na desnoj Poslonska. Najviši je vrh Mojsinjske Planine Drenova Glava (546 m.). Srednja je visina Mojsinjske Planine 450 m, a iste je srednje visine i Poslonska Planina, na kojoj je najviši vrh Vetren (516 m). I to je zemljište uravnjeno i predstavlja deo peneplena. Na istoku od Poslonske Planine je neogeno zemljište. Na toj je strani i planina Bukovik, koja je iznad Ražnja. Između Poslonske Planine i Bukovnka zemljište je neogeno. To je udoljina u kojoj je Ražanj i kojom je vodio veliki carigradski drum; ima visinu oko 300 m. Isti je dakle slučaj kao i kod Bagrdanske Suteske.
Suteska Kurvingradska je južno od Niša, a između Komnege i Kurvingrada. Kratka je. Visina nivoa Morave iznosi 190 m, Kurvingrada 350 m, Komnege 318 m, a neogeno zemljište na zapadu od Komnege ima visinu od 240 m. I tu je Morava mogla lakše teći zapadno od današnjeg korita. Taj se zajednički pojav lepo vidi na profilima tih klnsura. Problem je u tome: Zašto je Morava usecala tvrđe i više zemljište, a ne niže i mekše? Od interesa je i druga jedna pojava. Desne pritoke Moravine i sve reke od Timoka (Mlava, Pek, Oreškovica, Tumanska Reka, Resava, Ravaiica, Crnica, Toponica, Nišava) imaju slične osobine: u gornjem je toku kotlina sa slatkovodnim sedimentima; u srednjem toku reka teče kroz klisuru i ima veliki pad, a potom teče po ravni Moravine doline. Tako u gornjem toku reke Peka postoji Kučevska Kotlina, koja je ostatak ranijeg neogenog jezera te je i ispunjena neogenskim jezerskim sedimentima. Iza kotline nastaje klisura u kojoj je potajnica; u njoj reka ima veliki pad. Posle klisure nastaje ravan koja traje do Dunava. Isti je slučaj i kod Mlave: u gornjem je toku oko Žagubice kotlina neogenog jezera, pa nastaje gornjačka klisura gde se reka probija kroz krečnjački teren. Posle klisure nastaje ravan iz horizontalnih neogenih slojeva. Isti se slučaj lepše vidi kod Ravanice: ona teče od Majdana kod Senja gde su nađeni neogeni slatkovodni sedimenti; posle nastaje prostrana Ravanička Klisura, a iza ove, ispod manastira Ravanice prostire se Moravska ravan.
Sasvim su drukčije doline pritoka Moravinih s leve strane: Jasenice s Kubršnicom, Lepenice, Belice i Lugomira. One imaju ovu opštu odliku. Većim delom su izdubljene u neogenim slojevima, uokvirene su kristalastim škriljcima, ni na jeloj nema klisura, sve imaju blaži pad, manju količinu vode i neznatnije su od reka s desne strane Moravine. Dakle desno i levo od Morave doline su različite. Doline sa neogenim slojevima izgleda da su stari zalivi, koje su reke upotrebile.
Postanak tih klisura ima se ovako objasniti. Kad je za vreme ranije geološke periode, pre no što je bilo Morave, postojalo Panonsko Mope, bio je jedan njegov zaliv u pravcu današnje doline Moravine. Taj je zaliv dopirao do Bagrdanske Suteske, a južno odatle, između pojedinih klisura, postajala su jezera. Panonsko se Mope bilo raspalo u jezera sa poluslanom i poluslatkom vodom, koja je vremenom postala slatka. Danas se u dolini Morave do Bagrdanske Suteske nalaze marinski sednmenti. Južno od Bagrdanske Suteske njih nestaje i javljaju se slatkovodni jezerski sedimenti. Ta su jezera uticala u Panonsko Mope. U Niškoj je Kotlini postajalo neogeno jezero. Vranje leži na jezerskim sedimentima. To se jezero prostiralo dalje na jug, prema Preševu i izgleda da je imalo veze sa onim oko Skoplja. Po tome je najveći deo Moravine doline (do Bagrdanske Suteske) antecedentan1, jer je imao predispoziciju koju je stvorio pomenuti zaliv nekadašnjeg Panonskog Mora.
1 U geologiji i geomorfologiji termin antecedentan označava nešto što je starije od geološke strukture preko koje danas prolazi.
Od Bagrdanske Suteske do Stalaćske Klisure ima mestimice marinskih i jezerskih sedimenata. Ty je bio ili deo zaliva ili jezerska kotlina koju je Morava upotrebila. Antecedentan je i deo Moravine doline od Đunisa do Kurvingradske Suteske. Tu su samo slatkovodni neogeni sedimenti. Južno od Kurvnngrada pa do Grdeličke Klisure prostire se ogromna Leskovačka Kotlina, u kojoj su slatkovodni jezerski sedimenti; i tu je bila kotlina velikog slatkovodnog jezera. Prema tome mogu se izdvojiti stari, antecedentni delovi Moravine doline, koji nisu stvoreni ni tektonskim procesima ni erozijom, i mlađi, čisto erozivni delovi — klisure i suteske. Problem se svodi na to, da se objasni postanak tih klisura, koje su po postanku mlađe i čisto erozivne.
Zašto Morava nije udarila teći istočno nižim i mekšim zemljištem, može se objasniti epigenijom dolina. To je teorija o epigeniji dolina. Po toj se teoriji ovako može objasniti postanak pomenutih klisura i suteski na Moravi. Posle oticanja Panonskog Mora, površina Srbije u koliko je bila pod morem ostaje suva; javljaju se reke. Površina je njena bila onda drukčija no danas. Preko kristalastih škriljaca bili su sedimenti. Reka se preko njih usecala i naišavši kristalaste stene i njih je usecala, mada je, sudeći po današnjem sastavu i visini okolnog zemljišta mogla lakše teći istočno od današnjeg svog korita. Ali to današnje zemljište je postalo time, što su spiranjemi denudacijom smaknuti oni sedimenti kojih je bilo kad je Morava usecala svoje korito kroz kristalaste stene. Hipotetično je u ovoj teoriji, da je neogen2 pokrivao sve zemljište, jer se danas neogeni: slojevi mogu konstatovati do 400 m. Mora se dakle pretpostaviti da je neogen pokrivao mnogo kristalastog zemljišta. Interesantno bi bilo izbliže ispitati rasprostranjenje neogenih sedimenata.
2 Neogen je geološki period, obično se datira pre oko 20 do pre oko 2 miliona godina.
Dakle, genetski se izdvajaju antecedentni i epigenetski3 delovi Moravine doline. Kod dolina desnih pritoka Moravinih kotline su antecedentne. Pitanje je, otkuda onih velikih klisura po Peku, Mlavi i dr? Mislilo se da su one postale za vreme diluvijuma, jer su sva jezera u kotlinama bila slatkovodna, a takva su mogla biti samo ako su oticala. Kada je pri kraju diluvijuma nastupila glacijalna perioda, vode je bilo više, reke su se jače udubljivale i tada su postale pomenute klisure. One su dakle, čisto erozionog porekla.
3 Epigenetski znači da je reljef koji danas vidimo nastao naknadnim usecanjem kroz starije geološke slojeve koji u početku nisu uticali na pravac reke.
Postanak klisura mogao bi se objasniti i pomoću terasa. U Moravskoj dolini. ima dve terase, koje su znaci starog rečnog korita. To su znaci klimskih kolebanja. Donja je terasa 20—30 m iznad ravni doline, gornja 80 m. Najlepše se vide kod Đurđevog Brda blizu Jagodine. Gornja terasa lepo se vidi kod Stalaćske Kule. Ona je od nivoa Morave viša za 80 m; znači da je nivo Morave u diluvijalnoj periodi bio za 80 m viši no danas, i da se Morava od diluvijuma udubila za 80 m. Na Crnici se vidi ova terasa vrlo visoko i od nje počinje klisura. Osim toga za rešavanja pitanja o postanku klisura važni su i penepleni. Oni su postali ovako. Reke nisu imale prvobitno današnje doline. One su tražile korita i na taj način, tumarajući, uravnile su zemljišta fluvijativnom erozijom. Takvo uravnjeno zemljište zove se peneplen. Takva se pitanja mogu vrlo lepo rešavati u Srbiji. Stoga je veoma interesantno propratiti sve doline i odrediti koje su antecedentne a koje epigenetske.“
