Чаршија у Рипњу, Троја у Србији и један археолог који је све то већ видео 1906. године

У самом срцу Рипња, на падини која гледа према Авали, налази се простор који је локално познат под именом Чаршија. На први поглед то је обично земљиште – без путоказа, без заштите, без икаквог трага који би упутио да се испод стопала налази једно од највреднијих праисторијских налазишта на ширем подручју Београда. Управо ту је снимљена и наша нова јутјуб емисија, а овај текст служи да све теме из ње сабере у јединствену целину: нови сајт trojasrbija.com, археолошки значај самог локалитета и један заборављени рад Милоја Васића који о свему овоме сведочи боље него што бисмо и очекивали. На крају текст потражите линкове за пратећи материјал као и за пдф рада професора Васића.

1. Нови сајт и ново име

Покретање сајта trojasrbija.com представља први корак у систематском представљању истраживања која већ дуго предочавамо – да се велики део тројанског предања може разумети тек када се простор око Авале укључи у ту ширу слику. Сајт ће служити као архив, база података, али и као место на ком ће истраживања из Рипња, Липовице, Барајева али и читавог предела дешавања из Илијаде, Одисеје и Аргонаутике добити јавно доступан оквир.

Овај текст, као и сама емисија, почетак је тог рада. Сајт прати и подржава јутјуб канал Троја у Србији (раније под називом „Одисејев повратак у Троју“) који након пет година рада мења име у „Троја у Србији“. У тренутку писања овог текста канал има преко 5.400 претплатника и објављено је више од 120 видео-епизода.

2. Чаршија у Рипњу – винчанско насеље са културним слојем од три метра

Локалитет Чаршија и званично је евидентиран у Каталогу непокретних културних добара Београда. Иако је у јавности готово потпуно непознат, доступни подаци указују на неколико изузетно важних чињеница. Пре свега, процењена је дебљина културног слоја од око три метра, што говори о дугом и континуираном трајању насеља. Друго, терен испод Чаршије је археолошки веома богат, али никада није систематски истражен, иако припада истом кругу локалитета као Јабланица и Мали Друм.

Управо на ово подсећа и Милоје Васић у свом раду Прилози решавању тројанских проблема (1906), где Чаршију наводи као једно од три систематски испитивана неолитска насеља у Србији тога времена, заједно са Јабланицом и Мали Друм. Он Чаршију смешта у исти културни круг са Винчом и Барајевом и истиче да сва та насеља чине заокружену целину некадашњег праисторијског становништва на огранцима Авале и Космаја.

Мапа неолитских налазишта коју је направио Милоје Васић 1906.

Ипак, упркос овом значају, Чаршија данас нема никакву заштиту, нема путоказ, нема макар информативну таблу. Чињеница да не постоји чак ни детаљнији опис налазишта најбоље говори о томе колико се овај простор налази ван фокуса јавности – иако би у било којој другој европској земљи већ одавно био предмет локалног поноса.

3. Милоје Васић 1906: Винча, Чаршија и Тројански проблем

Најзанимљивији део емисије, и темељ овог текста, јесте осврт на Васићев рад из 1906. године. То је време пре великих кампања ископавања Винче и пре британског финансирања, дакле пре формирања оног познијег научног оквира који ће доминирати европском археологијом.

У овом раном тексту Васић јасно наводи да:

налази из Шлиманове Троје и налази из Винчанских и Чаршијских слојева имају бројне идентичне и аналошке појаве, које није могуће објаснити случајношћу;
постоје два могућа правца културног утицаја – из Мале Азије ка Европи и обрнуто – и он наглашава да све више присталица има управо теза да су неолитска насеља на Дунаву старија и исходишна у односу на Шлиманову Троју;
у том контексту сматра и да је неолитска култура у Србији старија од малоазјске, што се јасно види из дела у којем упоређује фигурине, орнаментику и типове посуђа.

Управо ови делови текста од изузетног су значаја јер представљају Васићеву првобитну научну позицију – ону која ће касније бити напуштена.

Неки од предмета пронађених на Чаршији, дигитална реконструкција. Извор оригиналних слика: Милоје Васић – Прилози решавању Тројанских проблема, 1906.

4. Промена става (Под британским утицајем?)

Почетна ископавања Винче била су реализована зна основу помоћи из Руске империје. После Првог светског рата то више није било могуће и Васић добија помоћ из Велике Британије. У том периоду Васић напушта своје раније мишљење и усваја став да је винчанска култура млађа од јонске. У јавности је Јелена Малешевић, археолог, изнела став да је до те промене дошло баш из Британије, да је уз финансије дошао и нови став – јер нови хронолошки модел боље уклапа Винчу у постојећи европски наратив.

Оно што је сигурно јесте да је ЊЕГОВ ПРВИ ТЕКСТ, управо онај из 1906. године, много слободнији, смелији и, за наше истраживање, драгоценији: ту се јасно говори о старости, о аналогијама, о ширем културном простору који повезује Балкан и Троаду у времену много старијем него што је то касније допуштао званични модел.

5. Записи Милана Милићевића

Милан Ђ. Милићевић (1831-1908), један од најзначајнијих српских етнографа и истраживача XIX века, оставио је трајан траг својим делима која спајају историју, предање и географију Србије. Рођен је у Рипњу и ту је завршио основну школу па се врло рано и детаљно упознао са локалним предањима. У свом главном делу Кнежевина Србија из 1876. између осталог један део посветио је и старинама из Рипња и ево шта он каже:

6. Зашто је Чаршија важна баш данас

Чаршија у Рипњу није само још један локалитет – она је један од кључних елемената мозаику који спаја праисторију овог простора са великим еповима античког света. Налази су стари, богати и јединствени; слој је дубок; али у суштини ништа није истражено. Ко зна шта бисмо све могли сазнати када би се вршила систематска археолошка ископавања.

Оно што је можда и горе, је што постојећи резултати истраживања и пронађени предмети нису доступни јавности. Ми сматрамо да је неопходно подизати малке музеје и изложбене простое у локалним заједницама, у близини школа и подизати свест свакога о значају баштине прошлости. Овако када за своју баштину Рипањи или становници неког другог места могу да сазнају само уз велики труд и велико лично залагање то је немогуће остварити.

Без јавности, без приступачног садржаја и без систематске заштите, све то може нестати брже него што мислимо. Управо зато наш сајт не служи само за промоцију истраживања – он је покушај да се ова праисторијска баштина поново постави на право место, и да се знање о њој обнови и подели.

Закључак

Емисија снимљена на Чаршији и овај текст представљају почетак једне шире приче: о Винчи, о Рипњу, о Троји, о везама које су се препознавале још почетком XX века, али су касније гурнуте у страну. Милоје Васић, на свој препознатљиви начин, оставио нам је трагове који и данас звуче изненађујуће савремено. На нама је да их поново прочитамо и да локалитете као што је Чаршија коначно вратимо на место које заслужују – у историју, у научни интерес и у јавну свест.