Ovaj tekst prati emisiju sa jujtub kanala Troja u Srbiji pod naslovom Da li je Troja Skadar? Ovde možete pročitati teze o Skadru kao Troji i naš odgovor na njih. Celu emisiju pogledajte na vezi: https://youtu.be/bTgsCHqQGiQ
Uz ogromnu zahvalnost i dužno poštovanje pokojnom Slobodanu Jarčeviću, a posebno zbog PREPEVA u desetercu (ne prevoda) Ilijade, Odiseje, Enejide i Rg Veda, imamo potrebu da uradim analizu, zaključaka proizašlih od njega ili tumačenja njegovih fusnota u tim knjigama. Jarčević u svom prepevu, u fusnotama na dnu stranice, navodi mesta koja opovrgavaju Šlimanovu teoriju da je Troja bila u Maloj Aziji i citira i podržava autore koji smatraju da je Troja bila na mestu današnjeg grada Skadra, nekadašnje stare srpske prestonice.
U tekstu koji sledi taksativno su nabrojani dokazi koji se koriste da je Troja bila današnji Skadar i naš komentar na svaku od njih:
1. Troja se nalazila na jezeru, u Maloj Aziji nema jezera, dok grad Skadar ima jezero – Skadarsko jezero.
Netačno, nema jezera u Ilijadi, jegulja ima svuda po Evropi ali se ne mreste i slatkoj vodi.
Komentar: Deluje neverovatno da Jarčević koji je prepevao Ilijadu ovako nešto konstatuje jer u Ilijadi nema pomena nikakvog jezera ni u bližoj, a ni daljoj okolici Troje. Skamandar je uvek opisan kao reka. U Ilijadi postoje pomeni dva jezera ali na teritoriji sa koje dolaze Ahajski saveznici. Skadar baš iz razloga postojanja Skadarskog jezera u blizini grada gubi argument kao potencijalno moguća lokacija Troje! Ako neko sumnja u ovo neka nam pronađe gde se u Ilijadi opisuje jezero u zoni Troje i neka ga citira.
2. Opisuje se da je jezero prepuno jegulja i da se one mreste u jezeru, Skadarsko jezero je i danas poznato po tome.
Netačno, nema jezera u Ilijadi, jegulja ima svuda po Evropi ali se ne mreste i slatkoj vodi.
Komentar: Ovaj argument je plod bujne mašte i velike želje da se podrži teorija o Skadru kao drevnoj Troji, a evo i zašto: kako sam naveo u 1. tački analize, u Ilijadi nema ni naznaka o nekakvom jezeru kod Troje, jegulje su u Ilijadi spomenute samo u opisu Ahilovog besa i borbe sa Vulkanom (Hefestom) na reci KSANT. Potencijalnu zabunu pravi dvojako imenovanje Ksanta kao Skamandra, ali opis da se Trojanska ravnica nalazi između dveju reka: Skamandra i Simoneta, to opovrgava jer su borbe na Ksantu opisane kao borbe na prostoru između Ahajskog logora i Troje.
Stih iz Ilijade gde se spominju jegulje:
Sve je lepo tada izgorelo,
Što je reci na obali raslo.
I JEGULJE sa ribama drugim,
Stanu ginut u toj rečnoj vodi,
A dotad su lepo se igrale,
Skakućući tamo i ovamo.
Podavi ih dah boga Hefesta,
Koji bio dovitljivo širen. (21. pevanje, stihovi 350-360)
U celom 21. pevanju se opisuju dešavanja:
Kad su vojske pristigle do reke,
A do reke lepotekog KSANTA,
To je reka dosta virovita
Kada se navodi ime reke uvek je naveden Ksant, samo u nekoliko prilika se spominje božanstvo Skamandar. Jegulje borave u gotovo svim evropskim rekama pa i do 1000 metara nadmorske visine. Do izgradnje brane u Đerdapu lovljene su i u većim Panonskim rekama, pa i u zoni Beograda. Ali pravi biser je – da se one mreste u jezeru! Ne samo da je izmišljeno jezero kojeg nema u Ilijadi već se izmišlja i podatak da se jegulje mreste u tom jezeru koje je navodno Skadarsko jezero. Zapravo se jegulje jedino mreste u Sargaškom moru u Atlantskom okeanu, svoj životni vek provode u slatkoj vodi, rekama Evrope a mreste se daleko kod obala Floride kada i uginu. Da li je naš velikan Jarčević tvorac ili prenosilac ove izmišljotine, da se jegulje mreste u Skadarskom jezeru, ostaje otvoreno pitanje.
3. Dve velike i bujne reke, koje nose konje i junake, koje nose Hektora, ulivaju se u more, u Maloj Aziji postoji samo jedan mali potočić koji leti presuši
Samo delimično tačno, u Ilijadi u Trojanskoj ravnici postoje TRI reke, za Ksant navodi da nosi konje i junake.
Komentar:
U Ilijadi se o tim rekama govori u stihovima 10–20 u 21. pevanju:
„Vrtoglavo uskaču u vodu,
Iako je ona virovita,
A takve je napunio vire,
Napunio Ahil Trojancima,
Te u KSANTU sve virovi huče,
Noseć ljude, a noseć i konje.“
U Ilijadi se uz dve glavne Trojanske reka Skamandar i Simonet, koje ograničavaju Trojansku ravnicu opisuje i treća reka KSANT, u sredini bojnog polja. Sve tri se nedaleko ulivaju u more i bile su plovne. Dobro zapažanje o snazi vode Ksanta, ali to nije nikakav argument o specifičnosti lokacije Skadra kao Troje, jer reka sa takvim potencijalom vode ima na mnogo mesta.
4. Jedna reka teče iz samog jezera, račva se i uliva se u more sa dva sliva, Bojana baš tako teče iz Skadarskog jezera i uliva se u Jadransko more sa dva sliva.
Netačno, nema jezera u Ilijadi. Pominje se združivanje voda trojanskih reka ali bez detaljnog objašnjenja
Komentar: Uporno ponavljanje izmišljenog jezera nije stalo samo u njegovom pomenu, nego se još izmišlja i reka koja teče iz tog jezera. Ništa slično tom opisu ne postoji u Ilijadi, pa je to još jedna izmišljotina. Moguć osnov za ovakvo tumačenje tokova reka su stihovi Ilijade:
„Kad stigoše do Ilija grada,
I do dve reke kod Ilija,
Jedno jeste reka Simonet,
A druga je čuveni Skamandar,
Dve reke i vode združuju.“
Ovaj neobičan opis da te dve reke združuju vode je mnoge zbunio. Moguće pojašnjenje se nalazi u ovim stihovima Ilijade:
„Na bojištu što se ispružilo
A između dve Trojanske reke
Prva Ksant i, druga je Simonet.“
Ahil je proterao Trojance preko reke Ksant u Bojnom polju, pa je bojište prešlo sa prostora između Ahajskog logora i Ksanta na drugu njegovu obalu prema Simonetu. Znači u Ilijadi su opisane tri Trojanske reke: Simonet, Ksant i Skamandar koje se samostalno ulivaju u more. Podatak da reke Skamandar i Simonet ZDRUŽUJU vode, bez dodatnog pojašnjenja kako to čine, može biti različito tumačen. Meni jedino logično tumačenje je da reke združuju svoje vode u moru u koje se ulivaju nedaleko.
5. Ta reka sa drugom rekom pravi rečni rukavac, Drim i Bojana to imaju.
Opis iz Ilijade ne odgovara Bojani i Drimu.
Komentar: Već je pojašnjeno u prethodnom komentaru da podatak o ZDRUŽIVANJU voda Simoneta i Skamandra nije moguć kao u slučaju Drima i Bojane jer se između Trojanskih reka nalazio tok i treće reke – Ksanta.
6. Između Troje i mora se nalazio jedan grad u kome su živeli, kako ep kaže, kulturan narod, što je jedino moguće kod Skadra, koji je udaljen 25 km od morske obale i mogao je da postoji još jedan grad, dok je u Maloj Aziji Troja udaljena od mora svega 6 km i mala je verovatnoća da je na takoj maloj razdaljini postojao neki grad.
Delimično tačno, grad se pominje. Ali udaljenost Skadra od mora ne odgovara dešavanjima iz Ilijade, previše je daleko.
Komentar: Ovo bi trebali biti stihovi u Ilijadi iz kojih je izvučen ovaj zaključak:
„Kraj mora su polegali Karci
I Peonci sa krivim lukovima
Tu su jošte s njima Pelazgi
A pod onim čvrstim Timbre gradom.“
U Ilijadi jeste opisan grad Timbar u zoni ušća reke Ksant u more, nedaleko Ahajskih bedema. Uzvodno na toj reci je postojala i luka nedaleko koje je bio most preko reke Ksant.
Skoro pronađoh ovaj podatak: Demetrija Skepsidski i Strabon, koji je usvojio njegove stavove – trag Starog Ilijuma, ipak su pretpostavili da se on morao nalaziti na oko 42 stadija od morske obale, a 42 stadijuma je oko 8 kilometara! I neke druge analize Ilijade i opisa udaljenosti Troje od mora ne prelaze 10 kilometara.
Ondašnji gradovi-utvrđenja oko Troje (Čvrstim Timbre gradom) nisu morali biti mnogo veliki već strateški postavljeni, bez obzira na blizinu Troje. To se kaže i u Ilijadi u Stihovima:
„A gradove gusto naseljene,
Sve trojanske koje napadoše,
Ahejci ih brižno razoriše,
Besne bitke usput izdržaše.“
Ahajski logor se nalazi na morskoj obali kod ušća reke Skamandar, ali Ahajci pri svakoj borbi u istom danu prelaze put do Troje i nazad. To je posebno naglašeno kada dolazi do dvoboja Menelaja i Parisa, gde se zahteva da se donese žrtva pre dvoboja, i glasnici odlaze svaki do svog logora, odnosno grada i vraćaju se ubrzo, dvoboj počinje, nakon dvoboja, dolazi do bitke… Svi ti događaji se dešavaju u jednom danu, što ukazuje da udaljenost logora i grada nije mogla biti prevelika. Udaljenost Skadra od mora od oko 25 kilometara ustvari je kontra argument za njegovo tumačenje kao Troje!
7. Prema legendi osnivači Troje su bili ilirsko-trački narod Dardani koji je živeo na teritoriji današnje jugoistočne Srbije i govorili su i pisali starosrbsko pismo vinčanicu.
Dardanci jesu osnivači Troje ali je Troja osnovana u srcu Dardanije a ne pored. Argument protiv Skadra kao Troje.
Komentar: Drevna Dardanija jeste opisivana između Tračkog i Ilirskog prostora. Da se nalazila „na teritoriji današnje jugoistočne Srbije“ je široko zastupljeno tumačenje. Postoje srednjevekovne knjige i karte koje Dardaniju smještaju u Srbsko Podunavlje, obrađene u našoj fejsbuk grupi. Sa ovom iznesenom tvrdnjim o Trojancima kao Dardancima na tlu današnje Srbije i njihovim vezama sa nama sam saglasan.
Ali ovi argumenti ne idu u prilog teoriji o Skadru kao lokaciji Troje, jer je Troja sagrađena u srcu Dardanove Dardanije, a Skadar je podaleko od Dardanije.
Mape mletačkog kartografa Vićenca Koronelija sa Dardanijom obeleženom u Podunavlju:
Corso del Danubio
Composite Map: Corso del Danubio
8. Troja se zvala ILIJ i njen osnivač je IL, koji je bio praunuk Dardana osnivača Dardanije, u srpskim narodnim imenima postoji ime Ilija.
Tačno, ali je samo argument koji potvrđuje Trojansko nasleđe naših prostora, nema veze sa Skadrom.
Komentar: Osnivač prvog grada ispod Ide jeste Il po kome je zvan Ilij, ali ga je proširio Troj po kom je grad zvan Troja, tako da su oba imena naizmjenično korištena u Ilijadi. Bedemi Troje – Iliona su podignuti u vreme vladavine Laomedonta. U Srbskom romanu o Troji stoji zanimljiv uvod:
„Bješe 1. kralj imenem Prieš, bješe vele bogat. I edan dan poče loviti i prigoda se priti na edan otok ljep, pri kom otocje s edne strane tečaše veliko more i z druge strane tečaše rjeka, imenem Šanktuš, a s trete strane bješe lug trd vele, a s četvrte strane tečaše more Pelešino, i s petu stranu bješe dol Inćiin, v kom rastješe mnogo plemenita cvijetje.“ – Zatim u nastavku nabraja Trojansku lozu do Prejamuša (Prijama), malo drugačiju od zvanične.
Ilovo ime kao osnivača grada u Trojanskoj ravnici jeste osnova imena grada Ilija, ali i njegovih verzija na drugim jezicima, kao i raznih varijanti ličnog imena Ilija. Možemo se uslovno saglasiti sa iznesenom tvrdnjom i konstatovati da nije u nikakvoj vezi sa Skadrom kao mogućom lokacijom Troje!
9. Dardanci su živeli na Balkanu podigli grad na moru gde im je najbliže bilo – Skadar, zašto bi išli u daleku Malu Aziju da podižu grad na moru.
Tačno, ali je to argument protiv Skadra jer su Dardanci grad podigli u srcu svoje teritorije.
Komentar: Dardanci su, preciznije, živeli na prostoru Srbije i na prostoru Srbske Dardanije, ispod planine Ide, podigli grad Ilij – Troju, nedaleko od obale mora. Širi Trojanski teritorij je bio okružen morem što nam govore stihovi Ilijade:
Lađama sam mnogo oplovio
I dvanest srušio gradova,
A jedanest kad sam peške išo,
Gazeć zemlju trojansku grudastu.
Pojam oplovio ukzuje da je trojanski teritorij nalik ostrvu ili poluostrvu, baš onako kako je opisano u Srbskom romanu o Troji:
Bješe 1. kralj imenem Prieš, bješe vele bogat. I edan dan poče loviti i prigoda se priti na edan otok ljep, pri kom otocje s edne strane tečaše veliko more i z druge strane tečaše rjeka, imenem Šanktuš, a s trete strane bješe lug trd vele, a s četvrte strane tečaše more Pelešino, i s petu stranu bješe dol Inćiin, v kom rastješe mnogo plemenita cvijetje.
Da zaključimo, Skadar se nikada nije nalazio u okviru Dardanije već samo u njenom bližem ili daljem susedstvu – ovisno o vremenu i tumačenju granica Dardanije. Dardanci su imali svoje more – Panonsko more – uz sam teritorij Dardanije i nisu imali ni potrebe ni mogućnosti svoj glavni grad graditi van Dardanske teritorije.
10. Glavna vrata na ulazu u Troju su se zvala Dardanska vrata.
Netačno, glavna kapija je Skejska. Broj kapija i veličina grada ne odgovara Skadru.
Komentar: Stihovi Ilijade iz kojih se vidi pozicija Glavnih vrata – kapije su:
Baš na pravcu od kapije glavne,
Strm brežuljak podiže se nebu,
Nasred polja, podalje od grada,
Al se lako zaobići može,
Narod njega baš Batija zove,
Za bogove ime mu je Humka,
Vlasništvo je skakačice hitre,
Na Olimpu, Mirinom je zovu.
Batija brdo se nalazilo ispred Skejske – Zapadne kapije Troje, pa su glavna vrata Troje Skejska vrata, a ne Dardanska.
Da je Troja imala još i drugih kapija – vrata osim Skejske i Dardanske vidi se iz ovih stihova Ilijade 8. pevanje stihovi od 50 do 60:
Sva se vrata grada otvoriše,
Trojanska vojska izjuri na polje.
Zaključak: Ovaj podatak o Dardanskim vratima kao glavnim vratima Troje je netačan, ali i takav je kontra argument u opisu Skadarskog utvrđenja kao drevne Troje, zbog broja i položaja Trojanskih vrata – kapija koja ne odgovaraju utvrđenju Skadra.
11. Likejci i Lidijci žive zapadno od Troje i oni dolaze konjima da pomognu Trojancim, dok zvanična istorija Likejce i Lidijce smešta u Malu Aziju i oni su istočno od Troje i morali bi lađama da dođu pod Troju.
Likijci dolaze izbliza, ali se ne pominje strana sveta, Lidijci se ne pominju.
Komentar: Nisam u Ilijadi pronašao podatak da piše na kojoj strani sveta se nalazila drevna Likija u odnosu na Dardaniju i Troju. Ova tvrdnja je verovatno nastala na osnovu poistovećivanja prostora drevne Likije sa današnjom Likom na Balkanu. Lidijce nisam pronašao ni u opisu Trojanskih saveznika i učesnika u ratu.
Činjenica je da je topografija Balkana tog vremena skoro u potpunosti prenešena na prostor Anadolije tj. tzv. Male Azije. To preseljenje toponima, po Herodotu, je pratilo i preseljenje naroda. Tako su nastali dvojnici Likije i Lidije za potrebe izmeštanja Troje sa Balkana u Anadoliju.
Za Lidiju na Balkanu ne pronađoh podatke o njenoj lokaciji. Po opisu grada Sarda kao njenog glavnog grada i postojanja grada istog imena Sard nedaleko današnjeg Skadra i sličnosti imena rimske provincije Praevalitana ( Prava Lid(t)anija – Lidija )na prostoru današnjih Albanije i Crne Gore ukazuju na potencijalnu mogućnost njene lokacije.
Upitna je i identičnost prostora drevne Likije i današnje Like. U Argonautici imamo podatak o Liku koji dočekuje Argonaute na ždrelu Aheronta -koji odgovara lokaciji današnjeg Ždrela na reci Mlavi – i reci Lik u toj oblasti. Znajući za mogućnost nastanka imena oblasti i naroda po njihovom rodonačelniku, otvara se mogućnost da je taj prostor oko Mlave po Liku Prozvan Likijom.
Ova iznesena tvrdnja o lokaciji Likije i dolaska njihovih trupa kopnom do Troje je opšti argument za lokaciju Troje na Balkanu.
Postojanje imenjaka Lidijskog Sarda baš nedaleko današnjeg Skadra i sličnosti imena provincija na tom prostoru je kontradiktoran sa tvrdnjom da je Skadar Troja!
12. Pelazgi jure konjima iz današnje Makedonije i Bugarske da pomognu Trojancima, jer im je Troja bila u susedstvu.
TAČNO: Pelazgi dolaze na konjima i NETAČNO: Pelazgi nisu navedeni kao susedi Troje.
Komentar: Pelazgi jesu navedeni kao Trojanski saveznici i branioci Troje, ali ne i kao njeni susedi.
Opšte poznati podatak da su Pelazgi starosedeoci na prostoru današnje Grčke, a u Trojanskom ratu su na strani Trojanskog, a ne Ahajskog saveza ( koji im je mnogo prostorno bliži ) je mnogo vredan podatak koji govori o bliskosti Dardanaca-Trojanaca sa Pelazgima i da su svi oni starosedeoci na Balkanu.
13. Tračani žive na Balkanu i konjima su došli do Troje.
Tačno, ali ne dokazuje Skadar kao Troju, nego Troju na našim prostorima uopšteno.
Komentar: Ova tvrdnja je poprilično tačna i argument je za, uopšteno, lokaciju Troje na Balkanu.
Diodor opisuje preseljenje i tog naroda sa Balkana u Malu Aziju, uz opasku da su ih u starom kraju zvali Bitinjani i da su ih otud poterali Mizi i Teukri.
14. Plemena koje žive na Savi i Dunavu dolaze konjima.
NETAČNO: Nema nikakvog pomena Save ni Dunava u Ilijadi niti plemena koja bi živela tu.
Komentar: Bez komentara !
U Ilijadi ne postoji ni nagoveštaj imena Save i Dunava, a kamoli o njihovom postojanju u vreme Trojanskog rata. Tako da je ovo besmislena izmišljotina sa nejasnom svrhom.
Osnova koja se koristi za ovo je sličnost imena Peonaca i Panonaca, ali Peonci (Pajonci, Pejonci) su poznat antički narod koji je živeo na prostoru današnje Severne Makedonije.
15. Eneja je rođen na reci Marici.
Veoma upitan podatak. Sam po sebi ne dokazuje ništa o Skadru, nego uopšteno o Troji na našim prostorima.
Komentar: Ovaj podatak je izvađen iz Enejide i upitna je njegova tačnost. Eneja je ogranak Dardanske loze i njegova cela porodica je živela u Troji u vreme rata.
Ovaj podatak da je Eneja po mjestu rođenja Balkanac bi se mogao smatrati kao argument za Troju na Balkanu.
16. Jadran se pominje kao reka koja se nalazi severno od Troje, to je danas reka Jadar koja se uliva u Drinu, što je severno od Skadra.
NETAČNO: Pominje se reka Jadran ali ne severno od Troje nego na Peloponezu.
Komentar: Jedini pomen reke Jadran u Ilijadi je u 7. pevanju, stih 120 do 140:
Tad ustade starina Nestore
I ovako Govori Argejcim:
….
Da sam mladić, ko što nekad bejah,
Uz Kolodont kada brzotoki,
Žestoka se bitka rasplamtela,
Izmeđ vojske pilske i arkadske,
I bile se uz bedeme Fije,
Kraj valova od Jadrana reke.
Jarčević dodaje fusnotu 68. u kojoj kaže:
“Ime ove reke (Jadran) bi trebalo da zanima filologe, jer je s ovim imenom i more – Jadransko more uz Balkan. A i reka Jadar u Srbiji bi mogla da se dovede u vezu s ovim imenom iz Antike i da posvedoči o srpskom (slovensko) stanovništvu na Balkanu u Antici Stih od br. 130. do 140, str. 143.
Ovaj komentar u fusnoti ima smisla, ali “taksativno naveden argument” nema nikakve veze ni sa citatom iz Ilijade niti sa Jarčevićevom fusnotom. Moguće je da je negde javno izgovoren.
Kako vidimo pomen reke Jadran se odnosi na drugo vreme i prostor, bez ikakve poveznice sa Trojom i Trojanskim ratom. Radi se o bitci između pilske i arkadske vojske u vreme Nestorove mladosti. Nestor je bio gospodar oblasti grada Pilosa na jugozapadu Peloponeza, a Arkadija je oblast u središnjem delu Peloponeza, pa je logično da se opisana bitka dogodila na Peloponezu. To govori da se i reka Jadran ,spomenuta u Ilijadi, nalazila negde na Peloponezu.
Znači ovo je još jedna izmišljotina, da u Ilijadi postoji reka Jadran koja se nalazi severno od Troje.
Pa je pogrešno povezivanje te reke Jadran sa našom rekom Jadar. Besmislena su ta izmišljanja argumenata za potrebe potvrde Skadra kao Troje, kada su u suprotnosti sa sadržajem Ilijade.
NAPOMENA: Reka se imenuje kao Jadran u prepevu koji je uradio Slobodan Jarčević, u prevodu Miloša Đurića i prevodu Tome Maretića reka je imenovana kao Jardan, ne znamo da li je u pitanju greška, da li u nekoj verziji postoji ta reka imenovana baš kao Jadran ili je možda u pitanju prilagođavanje skadarskoj teoriji.
17. Planina IDA se spominje da se nalazi iznad Troje, to je Šar-planina sa koje bogovi gledaju grad Troju, a iza grada se vidi more, to se može videti samo sa Šar planine grad Skadar i Jadransko more, toga nema u Maloj Aziji.
Netačno: Šar planina nikako ne odgovara opisu planine Ide i vrlo verovatno se sa Šar Planine ne može videti i Skadar i more.
Komentar: U više navrata se u Ilijadi navodi podatak da se iznad Troje nalazi planina Ida. Ilijada 7. pevanje stih od 200 do 210:
Poneko je, gledajuć u nebo
Ovako se bogu obraćao:
“O najveći i svevišnji bože,
Što caruješ sa planine Ide,
Ti svevišnji, ti gospode Dive.
Jarčević dodaje u fusnoti 72: I tako, Div je nekad na Olimpu, nekad na Idi – u celoj Ilijadi.
Ilijada 8. pevanje, stih od 40 do 50:
Brzo stiže do planine Ide,
Koja ima vrela nebrojena,
A u njoj je svakakvo zverinje.
Dive stiže na Gargar od Ide,
Gde mu beše i oltar mirisni,
Nasred svetog luga na Gargaru.
…
Motrio je ispod sebe Troju
I motrio sve ahejske lađe. 85
Fusnota 85: Ovaj stih se uzima za putokaz, da se Troja nalazila zapadno od Prokletija ili Šar-planine (Ida planina), jer bi Div mogao videti, gledajući u jednom pravcu, Troju i morsku obalu s jedne od ovih planina – ako je Troja Skadar, a morska obala s ahejskim lađama – obala Jadranskog mora. Kažu da nema planine na Hisarliku, s koje bi se mogao videti i grad Troja (Šlimanova) i morska obala – gledajući samo u jednom pravcu. Stih je između brojeva 40. i 53, str. 154. Citat iz Ilijade :
Tada Dive ostavio borce
I blistave oči obrnuo,
Obrnuo na suprotnu stranu.
Motrio je krajeve Tračana,
Konjodržni u njima bivstvuju
A tamo su Mišani sa njima,
Koji jesu borci iz blizine
I ponosni ti Hioemonzi
Svi su oni znane mlekopije
I pravedni Abiji su s njima.
Nisam do sada primjetio ovu dilemu kod Skadaraca, da im je planina Ida možda Prokletije a možda i Šar-planina. Kako god, nijedna ne omogućuje optičku vidljivost Skadra kao Troje, a teško da se može sa njihovih vrhova videti i morska obala ispred Skadra.
Šar-planina bar ispunjava uslov da je istočno od Skadra kao Troje, što nije slučaj sa Prokletijama koje su praktično severno od Skadra.
Ostavit ćemo Skadarcima da odaberu jednu od ove dve planine za Trojansku Idu, da bi mogli nastaviti analizu.
Udaljenost Šar planine i Skadra u vazdušnoj liniji je skoro 110 kilometara a između su viseoke planine, nemoguće je sa Šar planine videti Skadar. More se možda može videti pri izuzetno dobroj vidljivosti mada snimci sa vrha Šare to ne pokazuju:
Kružni snimak sa jednog od vrhova Šar Planine (jutjub)
18. Planine iznad Troje imaju snežne vrhove, što nema nijedna planina u Maloj Aziji.
Netačno: Nema pomena drugih planina osim Ide u Ilijadi.
Komentar: U Ilijadi se ne spominju nikakve druge planine iznad Troje, osim Ide. Sve balkanske planine se mogu zabeleti od snega, a kako vidimo sve češće i planine Anadolije.
Bilo bi od pomoći ako bi ko uspio pronaći stihove Ilijade u kome se navode snežni vrhovi planina iznad Troje!
19. Prokletije su se sve do 1907. godine zvale Trojanske planine, ali ih je Jovan Cvijić zapisao u kartama kao Prokletije.
NETAČNO: Prokletije se pominju mnogo pre Cvijića, nema dokaza da je ime ikad promenjeno i samo ime Trojanske planine se ponavlja ne dokazuje ništa.
Komentar: Pronašli smo karte kao i druge pisane tragove, starije od datuma rođenja Jovana Cvijića na kojima je upisano ime PROKLETIJA. Tvrdnja da su se Prokletije pre 1907. godine zvale Trojanske planine je proizašla iz samo jedne karte srednjovekovnog kartografa Koronelija, jer je on upisao samo ime Monti Troiani. Ne obraćajući pažnju da i na današnjim kartama Prokletija je upisano ime TROJAN za jedan njihov dio, čija pozicija odgovara mjestu Koronelijevog zapisa imena.
Do sada su tvrdili da su Prokletije zvane Trojanske planine zato što su bile iznad Troje tj. Skadra i da je to Trojanska planina Ida iz Ilijade. Kako vidimo u predhodnoj taksativnoj tački sada mjenjaju tu tvrdnju: Planina IDA se spominje da se nalazi iznad Troje, to je Šar-planina.
Neverovatno je koliko se ova izmišljotina raširila, a da je nikonije ni pokušao da proveri. Pored dokumenata možda je najbolji dokaz da ne postoji predanje ili zapis o promeni imena a peleman na čijem se područu nalaze ove planine su izbegavala da plaćaju porez turcima, nisu se mirili sa autoritetima, po cenu života, a neko je pokušao da sugeriše da su prihvatili promenu imena i ćutali o tome zbog jednog geografa!?
U nastavku dajemo izbor iz velikog broja dokumenata koji pominju Prokletije mnogo pre Cvijića.
Zapis Prokletija u knjizi La Turquie d’Europe, ou, Observations sur la géographie, la géologie, l’histoire naturelle, la statistique…, knjiga I, autor Ami Bue (Ami Boué) izdata 1840.
Veza za digitalni verziju knjige:
La Turquie d’Europe, ou, Observations sur la géographie, la géologie…
Karta rađena po podacima Amija Buea iz 1840. sa uvećanim detaljem gde su obeležene Prokletije.
Veza ka digitalnoj verziji karte:
Carte de la Turquie d’Europe
Zapis Prokletija iz Putopisnih crtica arhimandrita Nićifora Dučića, iz 1865. izdate u okviru Godišnjaka po imenu Orlić Crnogorski iz 1867. strane 32–56.
Veza ka digitalnoj verziji:
Orlić : crnogorski godišnjak stari i novi, za prostu godinu 1867
20. Sunce kada se rađa ide preko tračkih planina i obasjava istočna vrata Troje, što je jedino moguće ako je to Skadar.
NETAČNO: U Ilijadi sunce izlazi iz mora (iz usta okeana) ne preko Tračkih planina.
Komentar: Opšte je poznato da Sunce izlazi približno na istoku, tu nema ništa sporno. Sporno je samo gde se u Ilijadi nalazi gore navedeni podatak.
Ja pronađoh ova dva opisa u Ilijadi :
Kad Danica svetlost oglasila,
A za njome u bojenom plaštu,
Nad morem se zora razasula,
Lomača se tad poče gasiti,
Te na njojzi nestade plamena.
Vetrovi se dvorima zaputiše,
Preko vala Tračkog mora plava.
— I na drugom mestu se kaže slično:
Iz vode se zora podigla,
Ogrnuta u tom šafran plaštu.
Iz usta se Okeana digla.
Iako se u ovim stihovima Ilijade ne navodi konkretno Sunce jasno je da je Zora prateći efekat njegovog izlaska. Znači u Ilijadi je jasno rečeno, i ponovljeno, da Trojancima i Ahajcima Zora (Sunce) iz vode se podiže. Navodi se da se iz usta Okeana digla i da je tu negde i Tračko more. To nam neoborivo govori da se i istočno od Troje nalazilo more i usta Okeana, a to nikako nije moguće na poziciji Skadra kao Troje.
U Ilijadi stoji i to da su istočno od Troje i krajevi Tračana koje Div motri, kada na suprotnu stranu okrene glavu, sa Ide, ne navodeći da li su to možda planine.
A i da nije opisa dizanja zore iz mora, da jutarnje Sunce prelazi preko Tračkih planina to nikako ne može biti argument za jednu lokaciju već za celokupan prostor zapadno od tih Tračkih planina. Lokacija Skadra kao Troje opet ne bi odgovarala jer se on nalazi jugozapadno od njih i mnogo daleko.
21. Opisana je reka Zeta koja ima mnogo zelenih algi u vodi i koja je zbog toga tamna, takve reke nema u Maloj Aziji.
NETAČNO: Opis reke Esop ne odgovara reci Zeti.
Komentar: Krenut ćemo od stihova Ilijade koji o tome govore:
Drugi borci od Zelije behu
Ispod Idske najniže su strane
Oni behu baš imućni ljudi,
Crnu vodu piju iz Esopa.
U gornjoj tvrdnji sve je pogrešno rečeno: reka nije Zeta već Esop, Zelija je verovatno grad ili oblast. Zelija se nalazila ispod Idske najniže strane, ne navodi se zašto je voda u Esopu crna navodi se da su borci od Zelije baš imućni ljudi.
Ovaj opis nikako ne odgovara reci Zeti koja je desna pritoka Morače i nalazi se mnogo daleko od Šar-planine kao Ide – kako tvrde Skadarci, i nikako se ne može nalaziti ispod Idske najniže strane.
Položaj reke Zete u odnosu na Skadar. U Ilijadi se izričito navodi da je reka Esop ispod Idske najniže strane. Kako god da je rešena planina Ida u Skadarskoj verziji Troje bilo kao Prokletije bilo kao Šar Planina, to ne odgovara opisu reke Esop.
U Ilijadi se navodi da su ljudi „koji piju crnu vodu reke Esop“ imućni, i tu možda leži objašnjenje crne boje – od rudarstva. Esop kao reka Ralja ispod najniže strane planine Avale kao Ide nalazi se usred rudarskog područja i sasvim odgovara opisu.
22. Drvo zapis je sveto drvo kod Srba i nalazi se u Troji, drvo zapis se iz srpske tradicije opisuje u ILIJADI na isti način, moli se pod njim Bogu, nosi se rakija, hrana i pazi se na to sveto drvo, ne sme se lomiti, ne sme mu se kora vređati jer ko to povredi doživeće nesreću.
TAČNO, ali ni na koji način ne govori o lokaciji Troje i ne potvrđuje Skadar.
Komentar: Ovaj podatak nema nikakav poseban značaj za konkretnu lokaciju Troje, već se odnosi na celi Srbski prostor. Rakija se ne pominje u Ilijadi, pominje se vino.
23. Prvi sveštenik Troje je uzeo koplje i isekao kore svetog drveta zapisa, Bog se razljutio i poslao je dve zmije i one su došle do Troje i ubile sveštenika i dva njegova sina i kazna je bila da Troja mora da izgubi rat.
TAČNO, ali ni na koji način ne govori o lokaciji Troje i ne potvrđuje Skadar.
Komentar: Ovaj opis dešavanja nije iz Ilijade nego iz Enejide. I ovaj podatak nema nikakav poseban značaj za konkretnu lokaciju Troje, već se odnosi na celi Srbski prostor.
24. Zidine Troje okružuju oko 2 ha, dok je Troja u Aziji bila na 60 ari površine.
Netačno, zidine Troje po Ilijadi zauzimaju veću površinu i od Troje u Maloj Aziji i od Skadra.
Komentar: U Ilijadi ne postoji podatak o njenoj površini. Ovde je Slobodan Jarčević pokušao da napravi poređenje između Šlimanove Troje i Skadra, bez prave osnove. Podatak da su i Trojanci i svi njihovi saveznici u okviru Trojanskih zidina ukazuju na mnogo veći prostor i do Šlimanove Troje i od Skadra.
Srednjevekovni grad Skadar je po podacima iz istorije mogao da primi oko 1.500 do 2.000 branilaca (opsada 1474. i 1478.) i još nekoliko hiljada izbeglica, što je impozantan broj ali i dalje znatno manji od podataka koje imamo iz Homerovih epova.
25. Običaj Trojanaca je da goste dočekuju žitom i vinom ili rakijom, što je i danas običaj kod Srba.
26. Kada se sahranjuje umrli, onda se na groblju pola čašice rakije popije, a pola prospe za pokoj duše.
Uglavnom tačno, ali se odnosi samo na povezanost Trojanskog i Srbskog nasleđa, ne govori ništa o lokaciji Troje.
Komentar: Spojili smo ove dve tačke jer pokazuju dobro uočenu vezu Trojanskih običaja i Srbskih, ali moramo ukazati da u Homerovim epovima nema pomena rakije, i da običaji gostoprimstva i poštovanja pokojnika nisu baš skroz verno preneti.
Trebalo bi dodati običaj posmrtne gozbe – daće, koji postoji i u vreme trojanskog rata (i pre njega) a baštinimo ga i danas.
27. Ahil jaše šarenog konja i bori se topuzom, to predanje se prenelo na Kraljevića Marka.
NETAČNO: Ahil ne jaše konja i bori se kopljem i mačem!
Komentar: Nije nam jasno zašto je bilo potrebno izmišljati ovako nešto, Ahil u Ilijadi nikada ne jaše konja – ili se bori pešice ili se vozi dvokolicama uz vozača. Njegovo oružje je opisano detaljno, glavni su mu koplje i mač.
Topuz ili buzdovan možemo prepoznati u Herkulovom oružju, predanju koje se odnosi na nešto starije vreme i drguačijeg junaka. Herkul ili Herakle ima velike poveznice sa našim epskim junacima uključujući i Kraljevića Marka.
28. Ahil peva uz gusle.
Nesiguran podatak, može biti tačan ali se odnosi samo na povezanost Trojanskog i Srbskog nasleđa, ne govori ništa o lokaciji Troje.
Komentar: Ahil peva junačke pesme ali uz instrument koji nije jasno određen kao gusle. Po zvaničnim rekonstrukcijama u epovima koje danas imamo sačuvane instrument se naziva forminga i zvanično je to žičani instrument sličan liri. Nama to baš i ne izgleda logično lira baš ne deluje kao pogodan instrument za to, a sa druge strane gusle su verovanto najstariji instrument. Moguće je da je to menjano tokom milenijuma. U svakom slučaju podatak o pevanju junačkih pesama opet povezuje i Ahila sa našim nasleđem, ali ne govori ništa o Skadru.
29. Ognjište je centralno mesto u kući i Trojanci i Srbi upotrebljavaju isti izraz kada kažu da se bore da sačuvaju svoje ognjište.
30. Nošnja u mnogim delovima današnjeg Balkana je ista kao kod Trojanaca, ženska kapa KITARA je nošena u Homerovoj domovini Brigiji i u čitavom dinarskom pojasu.
Tačno, ali se odnosi samo na povezanost Trojanskog i Srbskog nasleđa, ne govori ništa o lokaciji Troje.
Komentar: I ovaj podatak nema nikakav poseban značaj za konkretnu lokaciju Troje, već se odnosi na celi Srbski prostor. Možemo ga i dopuniti pričom o Lujzi Rajner, engleskinji koja je završila studije klasičnih jezika i proučavala Ilijadu i Odiseju. Ona se tokom II svetskog rata sticajem okolnosti našla u beogradu, odakel je mroala da beži u Rušanj i tamo je videvši seoske kuće sa otvorenim ognjištem kjonačno shvatila šta opisuje Homer u svojim epovima i kako su te kuće izgledale.
Više o tome možete videti u jednoj našoj starijoj emisiji:
Zaključak
Obradili smo ukupno 30 taksativno navedenih „dokaza“ za tezu da je Skadar Troja i pokazali da je 14 tačaka pogrešno preneto ili jednostavno izmišljeno (od „jezera kod Troje“, preko navodnih rečnih opisa i toponima, do tvrdnji koje se direktno sudaraju sa stihovima Ilijade).
Šest tačaka je delimično tačno ili nesigurno formulisano, ali ni u jednom slučaju ne daje kriterijum po kome bi baš Skadar bio Troja (najviše može da se čita kao opšta napomena ili slobodnija rekonstrukcija).
Deset tačaka zaista govori o širem trojansko-srpskom (balkanskom) nasleđu — običajima, motivima i paralelama — ali upravo zato ne rešavaju ključno pitanje lokacije i ne potvrđuju Skadar kao Troju.
Kada se sve sabere, rezultat je jasan: konkretna „skadarska“ argumentacija se raspada na proverljivim mestima, a ono što ostaje — tamo gde zaista ima smisla — ukazuje samo na opštiju mogućnost veza trojanskog nasleđa sa srpskim prostorom, ali ne daje osnov da se Troja identifikuje baš sa srednjovekovnim i savremenim Skadrom.