Посете Троји — простору између Рушња, Рипња, Липовице и Барајева, у подножју Авале — личе на пролазак кроз тиху зону у којој је време дуже трајало него другде. Данас ту нема насеља, а трагови градње леже дубоко под наслагама земље и блата; ипак, повремено се на површини покажу трагови, довољан да подсети на слојеве који тек чекају систематично истраживање. У тим ходањима по ивицама старих тераса највише говори предео: тишина, вегетација која прати воде и веома необичан, скоро напуштен простор тако близу Београда.
Топоними су посебно упечатљиви. Речица која извире у самом средишту овог простора зове се Пројана, као да чува одјек имена много старијег града, док се брдо на коме су били Хекторови двори и данас назива Ектари. Такве подударности саме по себи нису коначан доказ, али у споју са тереном и површинским налазима дају довољно разлога да се овде долази, бележи, мапира и пореди. Најважнији наш налаз је подзид на обали мале речице који нема никакву функцију у данашњем рељефу али би могао да је има у препознатом морском заливу као подзид Тројанске луке. Наше посете су зато пре свега рад у ходу: тражимо оно што нам сама Троја дозволи да пронађемо на површини и чекамо прави моменат.
Погледајте емисије са ових потрага:
