Pred vama je hronološki pregled serijala na našem jutjub kanalu u kome, prateći svaku etapu putanje Argonauta, postepeno rekonstruišemo njihovo putovanje na osnovu antičkih izvora, geografije i terenskih istraživanja. Kako budemo dodavali emisije ovaj članak će biti dopunjavan.
Više od dve hiljade godina Argonautika se čitala kao pesma o herojima, a njena geografija tumačila se prema kartama koje su nastajale mnogo vekova kasnije. Pojedina mesta prepoznavana su na osnovu sličnosti imena ili ustaljenih mišljenja, dok su stihovi koji se nisu uklapali u takva tumačenja ostajali bez objašnjenja ili su jednostavno bili zanemareni. Prikazujemo neke od Putanja Argonauta kako su ih istraživači pre naš videli, i možete videti koliko ona odstupaju od stvarnih opisa i stvarnih mogućnosti.
Naše istraživanje krenulo je drugim putem. Odlučili smo da ne počinjemo od karte, već od samog epa. Da ne preskačemo stihove koji nam ne odgovaraju i da svaku novu pretpostavku proverimo na terenu. Tako je nastao serijal u kome, emisiju po emisiju, plovimo svakom etapom putanje zajedno sa Argonautima.
Nijedna emisija nije zamišljena kao konačan dokaz. Svaka predstavlja samo jedan kamenčić u mozaiku. Tek kada se svi slože na svoje mesto, pojavljuje se slika koja se do tada nije mogla videti.
Dok smo čitali Argonautiku Apolonija sa Rodosa, postajalo je sve očiglednije da se mnogi delovi epa nikako ne uklapaju u danas prihvaćene rekonstrukcije. Nije problem bio u jednom stihu, niti u jednom geografskom pojmu. Naprotiv, svaki put kada bi se jedan opis uspešno objasnio, neki drugi bi ostajao bez odgovora. Reke ili ostrva se pojavljuju tamo gde ih nema ili su Argonauti plovili „mitskim prostranstvima“ kad god se nešto ne uklapa. tekla je u neočekivanom pravcu. Neka od imenovanih mora kada se predstave u današnjoj geografiji deluju poitpuno besmisleno. Klisure, ostrva i rečna ušća smenjivali su se redosledom koji nije odgovarao uobičajenim tumačenjima. Da bi se sačuvala već prihvaćena slika, pojedini stihovi su proglašavani pesničkom slobodom, kasnijim umetanjima ili jednostavno greškama antičkog pisca. To nas nije zadovoljavalo.
Postavili smo sebi jednostavno pravilo: ako želimo da razumemo put Argonauta, ne smemo preskočiti nijedan stih koji nam se ne uklapa u pretpostavku. Svaki opis mora biti jednako važan. Ako se jedno rešenje može odbraniti samo tako što će zanemariti tri ili četiri druga mesta u epu, onda to nije rešenje.
Upravo zato nismo krenuli u potragu za pojedinačnim lokalitetima. Odlučili smo da, koliko god je to moguće, plovimo svakom etapom putanje zajedno sa Argonautima. To je suštinska razlika ovog istraživanja.
Redosled emisija o Argonautici
Ukoliko želite da serijal pratite redom, celokupna plejlista nalazi se ovde, dok se linkovi ka svakoj pojedinačnoj emisiji nalaze na njenim sličicama u nastavku teksta.
1-3. Prve tri emisije u ovoj plejlisti predstavljaju snimke sa promocije knjige Zlatnoruna – Apolonijeva Argonautika, održane u Beogradu 2023. godine, i čine uvod u istraživanje koje sledi. Postoji i posebna lista sa svim snimljenim promocijama Argonautike koju možete pogledati ovde.
4. Od Lepenskog Vira do ARGONAUTA: Đerdap je Bosfor
Bosfor iz vremena Argonauta nije današnji Bosfor kod Carigrada. U staro vreme Bosfor je uski označavao morski ili rečni prolaz, a Bosfor koji opisuje Apolonijeva Argonautika odnosi se upravo na Đerdapsku klisuru. Svima je poznato da se na obalama Dunava, u Lepenskom Viru, nalazi jedno od najznačajnijih praistorijskih nalazišta Evrope, ali malo ko se zapitao da li su istim ovim putem, prema drevnom epu, plovili i Argonauti. Istražujući Đerdap, povezujemo arheološke nalaze, antička predanja i tragove naroda kao što su Bitinjani, Teukri i Mizijci, nastojeći da rekonstruišemo jednu od najzanimljivijih deonica njihovog putovanja.
5. Šta je bila GVOZDENA KAPIJA?
Gvozdena kapija nije samo jedna od najimpozantnijih klisura Evrope, već i jedna od ključnih tačaka u rekonstrukciji plovidbe Argonauta. U ovoj emisiji Ilija Ogorelica, na samom mestu Gvozdene kapije, u Đerdapu, objašnjava kako su antički pisci opisivali ovaj prolaz, na koji način su ga savladali Argonauti i kako je drevno more oblikovalo prostor koji danas poznajemo.
6. Mehanizam GVOZDENE KAPIJE
Na mestu gde se nekada nalazila Gvozdena kapija i danas se mogu videti tragovi – ako znate šta tražite. Oni nisu sačuvani samo u stenama Đerdapa i obalama Dunava, već i u zapisima antičkih pisaca i narodnim predanjima koja su vekovima čuvala uspomenu na njega. U ovoj emisiji Ilija Ogorelica objašnjava kako je Gvozdena kapija izgledala, na kom je principu funkcionisala, zašto je imala presudan značaj za plovidbu Dunavom i kako je ostala upamćena u istorijskom sećanju.
7. Argonauti od Gvozdene kapije do Tinijskog ostrva
Nakon prolaska kroz Gvozdenu kapiju, put Argonauta nastavlja se ka Tinijskom ostrvu. U ovoj emisiji Ilija Ogorelica prati tu deonicu plovidbe, upoređujući Apolonijev opis sa topografijom terena, istorijskim izvorima i arheološkim tragovima. Pred gledaocem se tako postepeno otkrivaju veze između drevnog predanja i stvarnih mesta kojima, prema ovoj rekonstrukciji, prolazi put Argonauta.
8. Gde je bio AHERONT?
Putanja Argonauta, prema većini rekonstrukcija, prekida se kod Aheronta. Razlog je jednostavan – današnji Aheront u zapadnoj Grčkoj ne uklapa se u tok putovanja opisanog u Argonautici i odna su istraživači Aheront proglasili „mitskom rekom“. Zato u ovoj emisiji ponovo čitamo Apolonijev tekst, prateći uputstva proroka Fineja, i pokazujemo zbog čega se kao rešenje nameće Mlava.
9. Argonauti ulaze u ŽDRELO!
Ponekad jedan toponim može da poveže drevni ep sa stvarnim prostorom. Upravo je takav slučaj sa Ždrelom – nazivom koji se pominje u Argonautici, a koji je opstao do današnjih dana na mestu gde Mlava napušta svoju klisuru i izlazi u predeo nekadašnjeg Panonskog mora. Upoređujući opis iz epa sa geografijom terena, ova emisija pokazuje zbog čega je Ždrelo jedna od ključnih tačaka u rekonstrukciji putanje Argonauta.
10. ARGONAUTIKA i Veštačka „inteligencija“!
U ovoj emisiji razgovaramo sa veštačkom inteligencijom o rekonstrukciji putanje Argonauta i analiziramo našu knjigu, sa naglaskom na deonicu od Aheronta do Tebe. Upoređujući tri najpoznatije rekonstrukcije, proveravamo kako se svaka od njih uklapa u tekst Argonautike, geografiju i raspoložive izvore. Prema kriterijumima razmatranim u emisiji, naša rekonstrukcija pokazuje najveći stepen usklađenosti sa svim tim elementima. Ako vas zanima kako veštačka inteligencija pristupa analizi antičkih tekstova i šta sve može da otkrije pažljivo čitanje jednog epa, ovaj razgovor je pravi izbor.
11. Kuda su plovili ARGONAUTI do KOLHIDE?
Put Argonauta od Aheronta do Kolhide jedan je od najvećih izazova za svaku rekonstrukciju, pa se uglavnom izbegava ulaženje u detalje. Kada se prati u okviru danas prihvaćene geografije, javljaju se brojne neusklađenosti sa opisima, reljefom i razdaljinama koje navodi Apolonije. Ali kada se stvari postave na prostor Panonskog mora sve je u savršenom skladu.
12. KOLHIDA je bila u današnjoj RUMUNIJI!
U ovoj emisiji razmatramo argumente koji ukazuju da se Kolhida nalazila na prostoru današnje Rumunije, a ne u današnjoj Gruziji. Predstavljamo zaključke rumunskih istraživača o položaju Kolhide, osvrćemo se na radove Jaroslava Sedlačeka i analiziramo naučne publikacije koje potvrđuju našu rekonstrukciju putanje Argonauta.
13. Ostrvo PEUKA na ušću ISTERA ruši zvanične teorije!
Opisi ostrva Peuke i ušća Istera u antičkim izvorima nemaju dodira sa danas prihvaćenom rekonstrukcijom putanje Argonauta. Umesto da se takve protivrečnosti rešavaju preispitivanjem same rekonstrukcije, mnogi istraživači zaključuju da antički pisci nisu dobro poznavali geografiju prostora koji opisuju. U ovoj emisiji Ilija Ogorelica pokazuje zbog čega je neophodan drugačiji pristup, analizirajući brojne izvore u kojima se Ister i Dunav pominju kao dve različite reke. Emisija je snimljena na Bagrdanskom tesnacu, lokalitetu koji je jedan od ključeva za razumevanje ovog dela Argonautike i razrešava mnoge dosadašnje nedoumice.
14. Kad je ALEKSANDAR MAKEDONSKI ratovao u SRBIJI!
U ovoj emisiji nastavljamo analizu položaja i opisa ostrva Peuke. Prateći pohod Aleksandra Velikog na Tribale, dolazimo do opisa ostrva Peuke na ušću Istera. Prema antičkim izvorima, to je bilo visoko ostrvo strmih obala, oko kojeg je Ister tekao velikom brzinom usled suženja u tesnacu. Takav opis nikako se ne uklapa u danas prihvaćenu lokaciju Peuke. Zbog te nepomirljivosti geografije i svedočanstava starih pisaca, autori poput Fanule Papazoglu i mnogih drugih najčešće pribegavaju uobičajenom rešenju zvanične istoriografije – smatraju da hroničari nisu dobro poznavali prostor koji opisuju, iako se u isto vreme na njih oslanjaju kada su u pitanju drugi istorijski podaci. Emisija je snimljena u Bagrdanskoj klisuri, gde smo na samom terenu uporedili opise iz Argonautike, Anabaze Aleksandra Velikog i drugih antičkih izvora sa geografijom prostora, pokazujući zbog čega se naša rekonstrukcija sa njima dosledno uklapa.
15. GEOLOGIJA potvrđuje naše PANONSKO MORE
Naša rekonstrukcija polazi od analize antičkih izvora, Argonautike i drugih istorijskih podataka, na osnovu kojih smo rekonstruisali obod Panonskog mora, mesta na kojima je prelazilo u sistem kaskadnih jezera i plovni put dolinama Morave i Vardara. Najveće iznenađenje usledilo je kada smo otkrili da su nezavisna geološka istraživanja potvrdila upravo takvu rekonstrukciju. Potvrđeni su ne samo položaji prirodnih prevlaka koje su razdvajale Panonsko more od kaskadnih jezera, već i njihove nadmorske visine, kao i nivoi nekadašnjeg mora i jezera duž tokova Morave i Vardara. Ova emisija prikazuje kako su se rezultati istorijske rekonstrukcije i geologije, nastali nezavisno jedni od drugih, poklopili u gotovo svim ključnim elementima.
16. Da li su ARGONAUTI plovili MORAVOM i NIŠAVOM?
Ovo je snimak sa promocije knjige Argonautika u Nišu, održane pre dve godine. Deo ovog predavanja već je bio emitovan u skraćenom obliku, ali ga sada donosimo gotovo u celini jer u ovom trenutku serijala dobija poseban značaj. Kako smo, emisiju po emisiju, rekonstruisali putanju Argonauta, došli smo upravo do deonice od ostrva Peuke do Brigijskog ostrva, a ovaj snimak na detaljan i argumentovan način povezuje sve dosadašnje zaključke u jedinstvenu celinu. Pred vrlo zainteresovanom niškom publikom Ilija Ogorelica govori o plovidbi Argonauta Moravom i Nišavom, objašnjavajući jedan od najznačajnijih delova njihovog putovanja.
17. Zašto Kalemegdan nije KAULIJAKA?!
Dok, emisiju po emisiju, plovimo svakom etapom putanje zajedno sa Argonautima, i ova priča dobija svoje pravo mesto u mozaiku rekonstrukcije. Emisija je snimljena pre dve godine, ali je danas ponovo objavljujemo jer tek sada postaje jasno zašto je Kaulijaku potrebno tražiti u Stalaćkoj klisuri. Dosadašnje rekonstrukcije najčešće su Kaulijaku poistovećivale sa Kalemegdanom, tumačeći razdvajanje Istera kao ušće Save u Dunav, dok su opisi Jonskog i Kronovog mora ostajali bez zadovoljavajućeg objašnjenja. U ovoj emisiji, polazeći od samog teksta Argonautike i geografije prostora kojim prolazimo, govorimo o rekonstrukciji u kojoj Kaulijaka nalazila upravo u Stalaćkoj klisuri u kojoj se sve uklapa u logičnu celinu.
