Argonauti u Jadru nastavljaju priču o povratku Jasonove družine i traženju izlaza iz Panonskog mora. Ovoga puta put nas vodi u dolinu Jadra, nedaleko od Cera. U središtu su stihovi o Eridanu, Faetontovom padu, suzama Helijada i jezeru iz kojeg voda odnosi ćilibar.
U terenskoj emisiji kanala „Troja u Srbiji“ drevni opis čitamo uz današnji predeo. Posmatramo dolinu, okolna brda i nazive mesta. Pratimo kako se povezuju rečni tok, sećanje na veliku vodu i predanja sačuvana u Argonautici.
Pročitajte kompletan odlomak stihova · Pogledajte celu emisiju
Od Elektrinog ostrva do Eridana
Prethodna deonica putovanja vodila je od Elektrinog ostrva ka Ligurskim ostrvima. Povratak do Elektride otvara novi pokušaj da se pronađe put do Kirke. Argonauti treba da stignu do nje zbog očišćenja od Apsirtovog ubistva. Umesto ulaska u Auzonsko more, brod zalazi duboko u Eridan.
Upravo ta promena pravca uvodi jedan od najslikovitijih opisa Četvrtog pevanja. Argonauti prolaze kraj jezera povezanog sa Faetontovim padom. Voda, isparenja, topole i jantar postaju važni detalji za dalje čitanje putanje.
Argonauti u Jadru: predeo pročitan uz kartu
Rekonstrukcija prikazana u emisiji povezuje Eridan sa Drinom. Prostor jezera razmatra se u dolini današnjeg Jadra. Na karti se prati vodena površina pri nivou od 140 metara nadmorske visine. Zatim se taj prikaz upoređuje sa brdima i dolinom na terenu.
Snimak dronom omogućava da se jasnije sagleda odnos ravni i uzvišenja. Dolina se na pojedinim deonicama sužava, a zatim ponovo otvara. U razgovoru se izdvajaju i lesni platoi bliže Drini, kao deo razmatranja nekadašnjih obala.
Lađevci, luke i sećanje na plovidbu
Poseban deo razgovora posvećen je toponimima vezanim za lađe, luke i pristajanje. Imena mesta posmatraju se zajedno sa njihovim položajem prema Jadru. Tako nazivi ne ostaju izdvojene reči, već ulaze u prostornu celinu.
Pominje se i Gradac u Cikotama, kao i okolna uzvišenja sa tragovima starih naselja i utvrđenja. Razgovor beleži predanja o alkama za vezivanje brodova. Ta svedočanstva su u emisiji preneta kao lokalne priče; same alke nisu prikazane kao predmet neposrednog obilaska.
Faetont, Helijade i ćilibar
Apolonijev opis uvodi Faetonta, koji sa Sunčevih kola pada u duboko jezero. Oko vode tuguju Helijade, prikazane među topolama. Njihove suze postaju kapi jantara, a voda ih odnosi u Eridan.
U emisiji se ovaj motiv povezuje sa ćilibarom pronađenim u humkama na prostoru Jadra. Pominju se istraživanja supružnika Garašanin i grobni prilozi iz bronzanog doba. Razgovor otvara pitanje porekla ćilibara i njegovog mesta u starim predanjima. Najavljena je i posebna emisija posvećena toj temi.
Za praćenje putovanja važan je sam niz detalja: Eridan, jezero, suze koje postaju jantar i voda koja ih prenosi. Terenski razgovor vraća se tom nizu i povezuje ga sa izgledom doline.
Apolon, Hiperboreja i različita predanja
U istom odlomku sačuvana je i keltska priča. Ona jantar povezuje sa Apolonovim suzama i njegovim dolaskom hiperborejskom plemenu. Tako se uz Faetontov pad pojavljuje još jedan sloj predanja.
Ilija izdvaja ovaj pomen Hiperboreje i razmatra njegovo mesto u širem prostoru putovanja. Posebno se otvara pitanje Elektrinog ostrva i odnosa imena Elektra prema nazivu jantara. Razgovor se dotiče i Strabonovih zapisa i tumačenja koja Eridan smeštaju u severni Jadran.
Nastavak plovidbe ka Rodanu
Posle Eridana stihovi vode Argonaute u Rodan. Na mestu sastanka reka voda se meša, burka i buči. Slede opisi različitih rukavaca i jezera, koji otvaraju narednu deonicu putovanja.
Emisija se zato završava najavom nastavka istraživanja. Jadar je jedna stanica u dužem praćenju Argonauta kroz rečne doline i predele naših krajeva. Najbolje ga je posmatrati uz prethodne i naredne deonice.
Stihovi Argonautike – Četvrto pevanje
Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, Četvrto pevanje. Izdavač: Demetra. Prevod: Branimir Glavičić.
U nastavku je naveden ceo odlomak iz Četvrtog pevanja, u izvornom obliku prevoda. Sačuvani su prelomi stihova i brojevi navedeni uz stihove.
Maglena brda da vide Keraunijska. Tada se Hera
Zeusovih odluka sjeti o njima i silna mu gnjeva.
Misleć o dovršenju te plovidbe, diže im vihre
U prsa, koji ih opet grabežljivo stadoše nosit
Na krševiti otok Elektridu. Uto odjednom 580
Ljudskim se oglasi glasom sred one jurnjave drvo
Bokate lađe što može govorit, što ga posrijedi
Pramčane ugradi grede Atena od dodonskog hrasta.
Njih pak smrtonosan strah pri tome obuze čuvši
Glas joj i Zeusovu tešku ljutinu. Jer reče da neće 585
Izbjeć ni muke na moru golemu niti oluje
Strašne, ukol’ko ih Kirka za Apsirtovo umorstvo
Okrutno ne opere. I naredi da Polideuk
Besmrtne bogove moli, i Kastor, eda bi njima
Pute po auzonskom moru podarili, na kom će oni 590
Kirku, Persovu kćer i Sunčevu, morat pronaći.
Tako se oglasi Arga pod sumrak. Tindareja sinci
Skočiše nato i ruke spram besmrtnim digoše boz’ma
Moleći sve to napose. Malodušnost obuze tada
Minijske druge junake. A lađa poletje daleko 595
Naprijed na jedra. I uđu duboko u tijek Eridana,
Gdje se udaren nekoć u prsa dimljivom munjom
Faetont napola spaljen sa Sunčevih kola u vode
Jezera srušio bješe predubokog. Ono i sad još
Tešku isparuje paru od njegove goruće rane. 600
Ne može onu vodu nijedna preletjeti ptica
Razvivši lagana krila, već svaka što leti onuda
Usred plamena pada. A djeve unaokolo,
Vjetrom bijene u vitkim topolama, tu Helijade
Nesretne kukaju plačuć i jecajuć. Blistave kaplje 605
Jantara na zemlju one sa svojih kapaka liju.
Te se međutim kaplje pod suncem suše na pijesku.
Ali u času kad vode iz jezera zapljusnu crna
Njegove obale, žale na puhanje prebučna vjetra.
Tad se već zajedno sve u Eridan kotrljaju naprijed 610
U nabujaloj struji. A Kelti pridodaše priču
Kako su suze to Apolona, Letina sina,
Koje virovi nose, što nekoć ih bezbrojne proli
Kada k svetomu bje hiperborejskom plemenu stig’o
Svijetlo napustivši nebo zbog grdnje svojega oca, 615
Srdeći se zbog sina kog divna Koronida rodi
U Lakeriji bujnoj na strujama Amira rijeke.
I, to se zaista tako med onim pripovijeda ljud’ma.
Oni pak nemahu želje za jelom niti za pićem,
Nit su na radosti kakve pomišljali, već ih je danju 620
Mučio, iscrpljiv’o, odasvuda opterećiv’o
Nesnosno odvratan vonj Faetonta, njegova dima,
Što ga nadolazeći ispuštao tijek Eridana.
Noću mogahu čuti uz vrisak plač Helijada
Koje su tužile glasno. A rasplakanima suze 625
Nošahu sa sobom vode, k’o kakve kapljice ulja.
Potom Rodanu oni u duboku zađoše struju
Koji utječe tu u Eridan. Na mjestu se sastanka voda
Miješajući se burka i buči. A on već na kraju
Zemlje, gdjeno se vrata i stanovi nalaze Noći, 630
Odanle izvirući, na jednoj se izlijeva strani
Na Okeanove žale, na drugoj u Jonsko, na trećoj
U Sardinijsko more i beskrajan zaljev, u koji
Ulijeva svoju struju na sedam ušća. Iz njega
Uplove u jezera burovita, što su po keltskom 635
Kopnu rasprostranjena neizmjerno. Tu bi se pako
Našli u nevolji grdnoj, jer neki ih nosio rukav
U Okeanov zaljev u koji, ne predvidjev, šćahu
Ući, a otle se ne bi povratili živi i zdravi.
Pogledajte celu emisiju
Pogledajte „Argonauti u Jadru“ da biste pratili čitanje stihova, terenski razgovor i poređenje karte sa dolinom Jadra. Snimci predela dopunjuju opis i pomažu da se lakše sagleda prostor o kojem je reč.
Čitanje stihova – od 1:24
Dolina Jadra i geografski prikaz – od 4:51
Faetont, Helijade i ćilibar – od 9:08
Za šire upoznavanje sa putanjom pogledajte knjigu Zlatnoruna Apolonijeva Argonautika. U njoj su objedinjene deonice putovanja, karte, izvori i predanja.
Ovo je 22. emisija u našoj plejlisti ARGONAUTIKA, a celu plejlistu možete pogledati klikom na poveznicu ovde.
Pogledajte i druge plejliste našeg kanala.
