Аргонаути у Јадру настављају причу о повратку Јасонове дружине и тражењу излаза из Панонског мора. Овога пута пут нас води у долину Јадра, недалеко од Цера. У средишту су стихови о Еридану, Фаетонтовом паду, сузама Хелијада и језеру из којег вода односи ћилибар.
У теренској емисији канала „Троја у Србији“ древни опис читамо уз данашњи предео. Посматрамо долину, околна брда и називе места. Пратимо како се повезују речни ток, сећање на велику воду и предања сачувана у Аргонаутици.
Прочитајте комплетан одломак стихова · Погледајте целу емисију
Од Електриног острва до Еридана
Претходна деоница путовања водила је од Електриног острва ка Лигурским острвима. Повратак до Електриде отвара нови покушај да се пронађе пут до Кирке. Аргонаути треба да стигну до ње због очишћења од Апсиртовог убиства. Уместо уласка у Аузонско море, брод залази дубоко у Еридан.
Управо та промена правца уводи један од најсликовитијих описа Четвртог певања. Аргонаути пролазе крај језера повезаног са Фаетонтовим падом. Вода, испарења, тополе и јантар постају важни детаљи за даље читање путање.
Аргонаути у Јадру: предео прочитан уз карту
Реконструкција приказана у емисији повезује Еридан са Дрином. Простор језера разматра се у долини данашњег Јадра. На карти се прати водена површина при нивоу од 140 метара надморске висине. Затим се тај приказ упоређује са брдима и долином на терену.
Снимак дроном омогућава да се јасније сагледа однос равни и узвишења. Долина се на појединим деоницама сужава, а затим поново отвара. У разговору се издвајају и лесни платои ближе Дрини, као део разматрања некадашњих обала.
Лађевци, луке и сећање на пловидбу
Посебан део разговора посвећен је топонимима везаним за лађе, луке и пристајање. Имена места посматрају се заједно са њиховим положајем према Јадру. Тако називи не остају издвојене речи, већ улазе у просторну целину.
Помиње се и Градац у Цикотама, као и околна узвишења са траговима старих насеља и утврђења. Разговор бележи предања о алкама за везивање бродова. Та сведочанства су у емисији пренета као локалне приче; саме алке нису приказане као предмет непосредног обиласка.
Фаетонт, Хелијаде и ћилибар
Аполонијев опис уводи Фаетонта, који са Сунчевих кола пада у дубоко језеро. Око воде тугују Хелијаде, приказане међу тополама. Њихове сузе постају капи јантара, а вода их односи у Еридан.
У емисији се овај мотив повезује са ћилибаром пронађеним у хумкама на простору Јадра. Помињу се истраживања супружника Гарашанин и гробни прилози из бронзаног доба. Разговор отвара питање порекла ћилибара и његовог места у старим предањима. Најављена је и посебна емисија посвећена тој теми.
За праћење путовања важан је сам низ детаља: Еридан, језеро, сузе које постају јантар и вода која их преноси. Теренски разговор враћа се том низу и повезује га са изгледом долине.
Аполон, Хипербореја и различита предања
У истом одломку сачувана је и келтска прича. Она јантар повезује са Аполоновим сузама и његовим доласком хиперборејском племену. Тако се уз Фаетонтов пад појављује још један слој предања.
Илија издваја овај помен Хипербореје и разматра његово место у ширем простору путовања. Посебно се отвара питање Електриног острва и односа имена Електра према називу јантара. Разговор се дотиче и Страбонових записа и тумачења која Еридан смештају у северни Јадран.
Наставак пловидбе ка Родану
После Еридана стихови воде Аргонауте у Родан. На месту састанка река вода се меша, бурка и бучи. Следе описи различитих рукаваца и језера, који отварају наредну деоницу путовања.
Емисија се зато завршава најавом наставка истраживања. Јадар је једна станица у дужем праћењу Аргонаута кроз речне долине и пределе наших крајева. Најбоље га је посматрати уз претходне и наредне деонице.
Стихови Аргонаутике – Четврто певање
Аполоније Рођанин, Доживљаји Аргонаута, Четврто певање. Издавач: Деметра. Превод: Бранимир Главичић.
У наставку је наведен цео одломак из Четвртог певања, у изворном облику превода. Сачувани су преломи стихова и бројеви наведени уз стихове.
Maglena brda da vide Keraunijska. Tada se Hera
Zeusovih odluka sjeti o njima i silna mu gnjeva.
Misleć o dovršenju te plovidbe, diže im vihre
U prsa, koji ih opet grabežljivo stadoše nosit
Na krševiti otok Elektridu. Uto odjednom 580
Ljudskim se oglasi glasom sred one jurnjave drvo
Bokate lađe što može govorit, što ga posrijedi
Pramčane ugradi grede Atena od dodonskog hrasta.
Njih pak smrtonosan strah pri tome obuze čuvši
Glas joj i Zeusovu tešku ljutinu. Jer reče da neće 585
Izbjeć ni muke na moru golemu niti oluje
Strašne, ukol’ko ih Kirka za Apsirtovo umorstvo
Okrutno ne opere. I naredi da Polideuk
Besmrtne bogove moli, i Kastor, eda bi njima
Pute po auzonskom moru podarili, na kom će oni 590
Kirku, Persovu kćer i Sunčevu, morat pronaći.
Tako se oglasi Arga pod sumrak. Tindareja sinci
Skočiše nato i ruke spram besmrtnim digoše boz’ma
Moleći sve to napose. Malodušnost obuze tada
Minijske druge junake. A lađa poletje daleko 595
Naprijed na jedra. I uđu duboko u tijek Eridana,
Gdje se udaren nekoć u prsa dimljivom munjom
Faetont napola spaljen sa Sunčevih kola u vode
Jezera srušio bješe predubokog. Ono i sad još
Tešku isparuje paru od njegove goruće rane. 600
Ne može onu vodu nijedna preletjeti ptica
Razvivši lagana krila, već svaka što leti onuda
Usred plamena pada. A djeve unaokolo,
Vjetrom bijene u vitkim topolama, tu Helijade
Nesretne kukaju plačuć i jecajuć. Blistave kaplje 605
Jantara na zemlju one sa svojih kapaka liju.
Te se međutim kaplje pod suncem suše na pijesku.
Ali u času kad vode iz jezera zapljusnu crna
Njegove obale, žale na puhanje prebučna vjetra.
Tad se već zajedno sve u Eridan kotrljaju naprijed 610
U nabujaloj struji. A Kelti pridodaše priču
Kako su suze to Apolona, Letina sina,
Koje virovi nose, što nekoć ih bezbrojne proli
Kada k svetomu bje hiperborejskom plemenu stig’o
Svijetlo napustivši nebo zbog grdnje svojega oca, 615
Srdeći se zbog sina kog divna Koronida rodi
U Lakeriji bujnoj na strujama Amira rijeke.
I, to se zaista tako med onim pripovijeda ljud’ma.
Oni pak nemahu želje za jelom niti za pićem,
Nit su na radosti kakve pomišljali, već ih je danju 620
Mučio, iscrpljiv’o, odasvuda opterećiv’o
Nesnosno odvratan vonj Faetonta, njegova dima,
Što ga nadolazeći ispuštao tijek Eridana.
Noću mogahu čuti uz vrisak plač Helijada
Koje su tužile glasno. A rasplakanima suze 625
Nošahu sa sobom vode, k’o kakve kapljice ulja.
Potom Rodanu oni u duboku zađoše struju
Koji utječe tu u Eridan. Na mjestu se sastanka voda
Miješajući se burka i buči. A on već na kraju
Zemlje, gdjeno se vrata i stanovi nalaze Noći, 630
Odanle izvirući, na jednoj se izlijeva strani
Na Okeanove žale, na drugoj u Jonsko, na trećoj
U Sardinijsko more i beskrajan zaljev, u koji
Ulijeva svoju struju na sedam ušća. Iz njega
Uplove u jezera burovita, što su po keltskom 635
Kopnu rasprostranjena neizmjerno. Tu bi se pako
Našli u nevolji grdnoj, jer neki ih nosio rukav
U Okeanov zaljev u koji, ne predvidjev, šćahu
Ući, a otle se ne bi povratili živi i zdravi.
Погледајте целу емисију
Погледајте „Аргонаути у Јадру“ да бисте пратили читање стихова, теренски разговор и поређење карте са долином Јадра. Снимци предела допуњују опис и помажу да се лакше сагледа простор о којем је реч.
Читање стихова – од 1:24
Долина Јадра и географски приказ – од 4:51
Фаетонт, Хелијаде и ћилибар – од 9:08
За шире упознавање са путањом погледајте књигу Златноруна Аполонијева Аргонаутика. У њој су обједињене деонице путовања, карте, извори и предања.
Ово је 22. емисија у нашој плејлисти АРГОНАУТИКА, а целу плејлисту можете погледати кликом на повезницу овде.
Погледајте и друге плејлисте нашег канала.
